Српски пчелар

неуморним радом раде непрестано, да матица нема гдје да залеже јаја. Све ћелице буду пуне меда. У оваком случају метати Ханеманову решетку било би сасвијем погрјешно, јер кад бисмо метали ханеманову решетку за вријеме бујне паше, добили бисмо колико мање меда, него да нијесмо је метали. Кад је пак паша сасвијем слаба и онда не треба у кошницу метати Ханеманове решетке, јер онда матица престане носити јаја, будући да пчеле немају чим прихрањивати легло. У овом случају нема у кошници ни капи меда, зато матица инстинктивно не смије ни да леже, јер се и она слабије храни. И у овом случају не смије пчелар метати Ханеманове решетке у кошницу. Ханеманова решетка у првом и у овом другом случају само је сметња пчелама. А кад је паша у средњу руку, кад пчелар види, да пчеле раде, да вриједно излијећу и улијећу, да има у кошници много легла по свему саћу залеженога, али ништа меда, онда треба у кошницу метнути Ханеманову решетку, да стане матици на пут, да не леже толико, јер сав мед, што саберу, оде на прихрањивање а за зиму и пчелару не ће остати ништа. Како се метне ханеманова решетка, биће одмах мање легла, а у медишту и њешто меда, који ће пчелар оставити својим пчелама за зиму, а можда ће преостати што и пчелару, Дакле кад је паша у средњу руку, онда пчелар мора метати ханеманове решетке у својс кошнице, јер иначе добиће јака друштва, а ништа меда, а по томе, не ће друштва моћи ни презимети. а о добити каквој за пчелара не може се ни говорити. 4. Како пчелару презиме пчеле и како у пролеће, до тога ће стајати каква ће добит бити на меду. Ако пчеле добро презиме и уђу снажне у пролеће, зецијело ће поред добре паше и донијети лијепу корист својем пчелару. Да пчеле цобро презиме, потребно је, да је друштво јако с младом матицом и доста меда, али добра меда. Добар је мед багремовац, липо-

100