Српски пчелар

јајима на дну ћелица, јер ту ћемо најпре наћи матицу. Када матицу један пут уочимо, не треба је више испуштати из вида. Матица fe дакле ту, али сада настаје за почетника друга мука треба је ухватити. Као што сте казали, мучно је почетнику ухватити матицу. Страх га је од пчела, боји се и да не угњечи матице, а ја бих рекао, да се почетник боји и од матице, када стане подавијати трбух, као да хоће да пусти жаоку. Матица има жаоку, али треба знати да она не ће да убоде. Мени није још нигда матица убола или као што наш народ каже:ујела, мада их сваке године преко стотине прометнем кроз руке. Истина, можемо читати, где по који пчелар пише, како га је матица убола, али то се ретко врло ретко догађа. А ко зна није ли и њих убола која пчела, које се око матице врзу. Но да пређемо на хватање матице, коју смо већ уочили. Од пчела се не треба бојати, јер око матице увек има нешто празна места да је можемо ухватити. А да је не озледимо, не треба је хватати ни за трбух, ни за крила. него за нагрудник, Када смо је ухватили, метнућемо је у кавешчић, или ако кошницу вештачки ројимо, на оквир с леглем и пчелама, који смо већ метнули у празну американку. Ако вештачки ројимо, па матицу на сату са отвореним леглом, што обично и бива, тада је не морамо ни дирнути прстима, него ћемо је заједно са тим сатом пренети у празну американку. Када трижимо матицу, прво треба прегледати сат одоле, јер и у саћу с леглом горе је обично мед, а доле је легло и празне ћелице. Друго, када отворимо кошницу, матица ваљда од светлости која у кошницу удари спусти се доле на саће. Када тражимо матицу, треба пазити да је како не изгубимо. Стара матица лако хоће да спадне са сата на земљу, а жустре младе матице хоће и да одлете. За оне који се боје да хватају матице прстима, има кавешчић за хватање матица. Са тим кавешчићем

104