Српски пчелар

нису показала никаква напретка. Мада је мед годио грлу п древнога Инђијанца, и културнога Мисирца, и појетичног Јелина, и питомога Словенина, и поноситог Римљанина, речју синовима свију народа, ипак видимо да су и најкултурнији стари народи, имали најчудноватије појмове о пчели, њеном. постанку, размножавању и животу. Мишљење старих Мисираца, да пчела постаје и да се леже у телу мртвога бика, примају негледуш као свршену ствар и Јелини осим Аристотела и Римљани. Па за дивно чудо, још и у XVIII. веку многи људи не могу да се отресу тога мишљења. Како су нашп стари, који су, као што нам је познато били велики пчелари, мислили о пчели, није нам познато,. али судећи по пчеларским техничким називима, изгледа, да су стари Срби боље схватили живот пчелињи, или као што би Метерлинк рекао, боље разумели „дух кошнице“ него многи њихови сувременици. 0 животу пчелињем писало се н нагађало свашта, јер људи који су озбиљно проучавали живот пчелпњп били су као светле пскре у тамној ноћи, појављивали су се да их. опет за дуго нестане. Тек у последњим десетинама XVTII. века, јављају се људп, којп се озбиљно труде, да што дубље зароне у дух кошнице. Реомир. Швамердам, свешт. Ширах а особито слепи Хубер (ј 1830.) проучавају дубље живот пчелињи и износе пред своје сувременике основне и врло важне истине о пчели, а тиме постају претече рацијоналног пчеларства. Сам слепи Хубер, који је туђим очима гледао и туђим рукама радио, открио је више истина из пчелињега живота, него многе хиљаде окатих пчелара пре њега. Од Хубера се озбиљно прионуло изучавању живота пчелињега, а од Ђерзона, Берлепша, Хрушке и Меринга, можемо говорити о правом рацијоналном пчеларењу. Док пчелар није имао кошницу са покретнпм саћем док није имао вештачкога саћа и центрифугалну справу,. није био човек пчелама оно што је данас, нити су пчела и пчеларство имали за човека вредност, коју данас имају. Радом и трудом учењака и умних пчелара, дана је човеку потпуна власт над пчелама, алп власт добра господара над

131