Српски пчелар

Захваљујући свима тима трудбеницима, кличем: нека живи, цвета и напредује рацијонално пчеларство у српском народу.

Први часови и први дани мојега пчеларења.

(Од марта мјесеца 1875. до 5. (17.) фебруара 1898. г. кад се основала Српска Пчеларска Задруга у Руми)

Више пута сам казао, и сад ћу казати, а и опет ћу казати, да ми је један од најмилијих и најрадоснијих часова онај, кад је први пут зузукнула пчела у мојем воћњаку. Пролазили су дани један за другим, а ја сам бивао све задовољнији и задовољнији. Пчела ме је очарала. а наука о њој ме занијела. Дјела Берлепша и Ђерзона, Др. Сиболда и Лајкарта о партеногенези у сласт сам читао. Воља ми се отворила за рад имајући сваки дан за углед апсолутну вредноћу и апсолутну слогу пчелињу. Од овога доба кад сам почео јаче радити, отада почело ме је пратити и задовољство. У раду је спас, у раду је живот, у раду је задовољство. Кад бих провео дан у нераду, био сам незадовољан. А кад бих провео дан у раду, повратило би ми се задовољство и ја бих оживио. Али данас кад ово пишем, почиње ми се перо кречити, а скоро ће ми се и сасвијем раскречити. Године су ту, и још мало па ћу завидјети пчели, што не могу више, да радим. Још мало па ће сав мој рад бити у гледању, како пчеле излијећу и улијећу у кошнице проводећи свој скоро ефемерни живот у непрестаном, неуморном раду. Још мало, па ће сав мој рад бити у сјећању на оно, шта се некад радило. Па ево њешто из тога доба шта се њекад радило. Марта мјесеца (нијесам забиљежио којега) 1875. почео сам пчеларити. Три године дана учио сам, читао сам различна дјела из пчеларства. Особито ме је заносила књига Берлепша о пчели, па онда Др. Лајкарта и Др. Сиболда о партеногенези. Разноврсних кошница накуповао сам, као : Берлепшеву, Датеову, Албертијеву, Етлову, крањску и још друге, с којима сам пчеларио и разноврсне покушаје чинио. Ни-

134