Српски пчелар

једна ми се није допадала. Тешко је и дангубно било са њима пчеларити и тек сам се задовољио онда, кад сам у Банату наишао на положену кошницу, коју сам доцније реконструјисао и надјенуо јој име американка. Надјенуо сам јој име американка за то, што се око ње врло брзо ради. 0 њој је лијепо мишљење изказао униворзитетски професор Др. Шандор Балинт на скупштпни пчеларској у Сегедину г. 1900. рекавши „да је Живановићеза кошница најзгоднија да се одомаћи. У то доба је у мени све већма и већма расла љубав према пчели и то тако, да без ње нијесам могао живјети. Није било дана кад нијесам био на својим пчелињаку, који је удаљен од Карловаца 3 / 4 сахата. Помагач ми је био мој ђутуричар Антал Лутров, који ми је пчелу и осладио, човјек разборит, оштра ума, који је знао, док је отворио кошницу, шта јој фали, у каквом је стању и треба ли шта чинити с њом. Био је велики мајстор и да није њега било, не бих ни ја никад био пчелар и Бог зна би ли пчеларство стајало данас код нас као што данас стоји. Нека је мир пепелу његову ! Мене је пчела заносила, ја сам пчелу заволио, а у оно прво доба мојега пчеларења биле су и године добре, родне, те сам имао и материјалне користи од пчела. Ја нијесам знао затајати своја велика уживања у пчели, те сам одмах тражио прилике како ћу и другима пружити та уживања. Знао сам флору наших крајева. Било ми је познато како је издашан у нектару бијели босиљак, особито у Бачкој и Банату, а имао сам у Банату два пријатеља, Стевана Болманца и Пају Телечкога, парохе у Неузини, два страсна пчелара као што сам и ја онда био. Пишем им, да побуне пчеларе у Банату у својој околини, те да се састанемо у Великом Бечкереку и ту оснујемо српску пчеларску задругу. И заиста они позову своје пријатеље и познанике пчеларе на састанак у Велики Бечкерок 10. августа 1878. године. Тога дана и те године држана је прва скупштина српОких пчеларр, на којој су билп ови пчелари: Стеван Болманац и Паја Телечки, пароси из Неузине, Јован Живановић, професор из Карловаца, Порфирије Глогоњац, учитељ ив Дињаша, Павле Димић, парох из Башахида, Мита Мургуловић, парох из

135