Српски пчелар

сати, само ако је легло заклопљено. Незаклопљено легло не сме се метати у истресаљку. Мада је како добра паша, не сме се сав мед пстрести. Мера нека је за пчелара: „пола ми, пола ти“. Приликом сваког истресања дакле половина меда пчелару, а половина нека остане пчелама. Ако потраје добра паша, тада ће пчелар старији мед истресати, а новији увек остављати пчелама. Што се већма приближује јесен и паша примиче крају, мора пчелар све мање меда вадити а све више остављати пчелама. Зло је ако пчелар сувише меда извади а паша наједанпут пресече, као што је било прошле године (1907). Но још веће је зло, ако се пчелар уз то пожури, па бржебоље истресени мед прода. Да себи олакшамо посао и да мање добијемо жаока, радићемо овако: прво ћемо повадити све оквире које хоћемо да истресамо, па ћемо их заједно са пчелама поређати на ногаре. Када смо све повадили, који су за истрасање, саставићемо оне оквире који остају у кошници, па ћемо тада стрести и спајати пчеле са онога саћа, који ћемо истресати. За тим ћемо очишћено саће поређати у сандуче за тај посао, п однети у собу где ће се радпти. Када се тако ради, мање се буне и раздражују пчеле, него када се одмах са свакога сата стреса пчела. Да не бисмо морали кошницу двапута отварати, можемо на место извађенога саћа, додати одмах празно, и тако цео дан пуно саће вадити, а истресено одмах враћати. И пуне а особито истресене оквире, који су убрљани од меда, треба носити у сандучадма покривеиим мокрим убрусима, да не би изазвали туђице. Што је паша слабија и јесен ближе, све ће впше бити туђица Тада треба лета на кошницама стеснити, а истресено саће не враћати одмах, него тек пред вече, када се смири лет. На мојем пчелињаку цео дан се пуно саће вадп и истреса мед. Но ко нема много кошница или довољно полагача, може до подне оквире вадпти а од подне мед истресатн, па пред вече празно саће вра-

168