Српски пчелар

Узроци, који сметају напретку и развитку пчеларства, те како би се дали уклонити?*

Пчеларство је као и све остале пољскопривредне гране озбиљан рад, који захтијева, највећу пажњу, вредноћу, устрајност, љубав и разумијевање пчеларево. Ко хоће, да се назове именом пчелара потребно је прије свега, да је не само добар теоретичар, него да је п уједно врстан практичар, а уз то да има воље и љубавп према овоме послу. Онај пчелар, који се прихваћа пчеларења уз њеке шпекулације, паметније ће учинити, а п самој ствари ће више користити, ако се тога рада и не прихваћа. Пчеларење није рад, којим можемо стећи хиљаде и милионе, али је ипак рад, који нас може хранити хљебом. Први пчелар је онај, који на основу видљивих успјеха предњачи примјером и другима, те који од свога пчеларења има користи. Оволико као увод у ову расправу, а сад ми је на реду, да на овом одличном мјесту по својој најбољој увиђавности, изнесем најглавније чињенице, које сметају напретку и развитку пчеларства: 1. Напретку и развитку пчеларства, понајвише стоје на путу неупућене и необавијештене особе, које пчеларство сматраЈу као неку играчку, као посао, којим се занимају људи доколници, људи, који немају пречега посла. 2. Још више сметају пчеларству многи назовипчелари, који ако купе коју кошницу са покретним саћем мпсле, да су сву пчеларску науку тиме стекли, те својим назовизнањем упућују многе у првом почетку одушевљене почетнике, којп због погрешних упута не постизавају очекиване успјехе и напошљетку напуштају пчеларство са увјерењем, да је то једна неуносна пољскопривредна грана о којој није вриједно ни рачуна водити 3. Велики је број и онијех пчелара, који обично сву кривњу ради неполученог успјеха приписују слабој пче линој паши свога краја Као путник учитељ у више при лика увјерио сам се, гдје се пчелари једнога мјеста хвале са добром пчелињом пашом, као и полученим успјехом, а други, који живе у истијем приликама, сву кривњу обарају на слабу пчелињу пашу, те једино њој приписују непо стигнути успјех. Ако заиста неуспјех лежи у слабој пчелињој паши дотичнога краја, то је свакако у опћем интересу, да се у таквим крајевима и не почиње пчеларити. Ако се ко ипак * Лредавање на конгресу хрв. и срп. пчелара у Винковцима.

188