Српски пчелар
на југу. Кад је у природи, она се брани од зиме јаким друштвом и изобилном храном. Свој стан излијепи прополисом, лемом. Тражи завјетрину у шумама и особито бјега од промахе. Ово треба да имамо на уму и ми пчелари, кад своје. кошнице узимљавамо. Као што поједина пчела усред љета не може више од три дана изолована живјети поред изобллне хране, тако још мање може зими како поједина пчела тако и мало друшгванце од њеколико пчела само за себе живјети. Свака поједина пчела може се одвојити за врло кратко вријеме од роја, од тијела, која му је она дио, који се може одвајати од својега тијела. И у љето кад је врућина 20° R. па не може пчела бити без животињске топлине, која струји као електрично из цијелога роја или као магнетична снага, привлачи уд својему тијелу, ичелу својему роју. Кад се то зна, онда мора бити најбоље средство од хладноћо у зиму, да се ројеви што већма јачи узимљавају. Докле је год унутрашње стање једнога роја удешено као што треба, дотле рој има снаге, да се одупре највећој спољашњој хладноћи, јер откуд би се налазиле живе пчеле у сјеверним шумама далеко од људи. Потпун рој може и ствара унутрашњу температуру себи, која му је потребна за одржање, својим животињским испарењем. И ако се унутрашњи простор кошниие не може угријати, колико је то потребно за одржање роја, а оно се ствара топлина унутра у клупчегу од роја. Из средокраће р.ја струји топлина као из животињскога срца на најудаљеније удове, струји топлина, коју пчеле знају да створе при најљућој зими кад поједу јачи оброк меда. Само се пчеле, које су на крају клупчета, при љугој зими укоче и сиадну мртве на патос, зато више пчела каткад изиду из средине клупчета да одмијене на крају своје другарице. Ја сам дошао до овога, да је најздравије презимљавање напољу и најсигурније и кад је најљућа зима и поступам овако: 1. Мој пчелињак с леђа има зид због промахе, а и са стране заклон од вјетра. 2. Моје кошнице имају доста меда и саће ни мало не иодрезујем. 3. Свака је кошница ограђена даскама, а простор између дасака и кошнице испуним шумским лишћем или сјечком од сламе.
12