Српски пчелар

тички снажан, и баш оно прво главно се занемарпло, те смо зато онако и прошли. Ми морамо дакле ударити другим правцем, да дођемо спасоносној мети, морамо народ материјално и морално снажити, а томе ће без сумње много допринети ширење рацијоналног пчеларења као једне корисне гране економије. После овог увода хоћу да рекнем: како је овде некад пчеларство стајало. Некад је оно цветало. Док су били ритови, док су се остављале угари, дотле је и пчеларство цветало. Пок. Тома Несторов имао је по 30 до 50 пресада те је сваке јесени добивао по коју стотинарку. Но откако се ритови задолмише, откако се земља поче рацијоналније обрађивати, отада и пчеларство удари натраг. Па инак овде се пчелари и држим, да се пчеларити може, што доказује већ и то, јер у селу има д> 150 кошница, од којих је половина скоро американке са летом на узаној страни. Један пчелар имао је прошле године 52 американке и све пх је сам начинио. Американки Живановићеве системе ни једпе нема. Но свима скоро пчеларима недостаје теорије а баш ни праксе немају, јер сви су самоуци. Немци радије читају s те тиме стичу теоретска знања, а српски пчелари ни да чују за књигу. Један је н. пр. рекао, да је видео не знам тде кошницу у којој је матица стара 25 година!! Други рече, да пчеле „трајишу“ (живе) годинама!! Дакле ни појма о теорији. Овде се пчеле слабо роје и сви ишчекују природне ројеве па и из американки. У време ројидбе најгора је паша, те зато овде има само познијих ројева, од којих пчелар нема никакве хасне. Зато се чича Јефта Пурковић тужи да никако да дође бар до 10 кошница него све остаје на четири. 0 пренашању на бољу пашу нема ни говора, алн знају, да би то било врло добро и за кошнице и за пчеларе. У Делиблату видели су перманентан пчелињак т. ј. кола са кошницама, које се не скидају с кола, него иду с њима од наше до паше0 зимовању пчела вредно је споменути, да српски пчеларп остављају своје кошнице под ведрим небом и зими, где су и лети биле, а Немци своје кошнпце преко зиме држе по стајама. Напред сам споменуо, да је паша слаба а ево какваје. У пролеће цвета врба, и ње има нешто око села. Од врбе је слаба корист јер баш за њезина цветања духају овде јаки ветрови. После врбе долази цветање разних воћака, којих је овде велики број по баштама и виноградима. Онда долази цветање багрене које има доста у селу и уз путеве. Цветање багрене била би главна паша но и ова често омахне, јер обично за цветања багрене удари кишовито и ветровито време. Онда паша престаје те око св. Илије појави се бели босиљак, но и ова паша није сигурна, јер за време цветања босиљка заопуца суша, те се сав босиљак спржи, а поред тога пусти се марва сва на стрњике п почне се много заоравати, те и од ове паше слабе вајде за пчеле има. Осим тога има овде много детељине, но да ли отуда имају пчеле што несам приметио.

14