Српски пчелар

На шта мора пазити онај, који хоће да шири у народу рациј. пчеларство? Је ли истина, да је са малим кошницама „скопчано прихрањивање пчела“ ? и т. д.

(Одговор г. К. Мршуљи, уреднику „Српске Пчеле” у Београду.)

Поштовани читаоци, којима дола.зи до руку „Српска пчела“, зацело су прочитали у њој (год. 111 с. 92.) онај красни одговор г. Крсте Мршуље уредништву „Српског пчела 4 . Да би пошт. читаоци разумели у чему је ствар, упозорујем их на оно мало моје критике („Српс. пчелар год. XII. с. 172) на предавање г. К. Мршуље, које је држао на VIL. конгресу хрват. и српс. пчелара, у Винковиима. Г. Мршуља је у својем предавању говорио против спекулативнога прихрањивања и да је довољно пчеларити са великим кошницама, па се не ће морати нигда спек. прихра њивати. Будући ја нисам истога мишљења, јер је мишљење г. Мршуље кроз и кроз погрешно, написао сам у својој критичици ово: „Познато нам је свима. да има места где се нигда не мора спекулативно прихрањивати, али знамо и то, да има крајева, где нчеларство не би никакве користи доносило без спекул прихрањивања. Зато се никако не смемо каменом бацити на спекул. прихрањивање“. То је језгра споменуте моје критичице. Али, то је г. Мршуљу тако расрдило, да је на писао некакви одговор, у којем је говорио о свачем, само не о ономе што се тиче стварп, и желео је, да се тај његов одговор штампа у „Српс. пчелару*. Када г. уредник „Српс. пчелара није могао тај одговор г. Мр. да пусти у лист, испао је г. Мр са својим одгорором у „Српс. пчели“ против уредништва „Српс. пчелара.“ Тај одговор управљен је у првоме реду против г. проф. Ј. Живановића и моје маленкости. Оно место „извртати туђе речи и . тиче се мене, а све остало уперено је против г. Живановића, алп се тиче и свију оних, који са г. Живановићем раде на ширењу рациј. пчеларства у нашем народу. Да не би и г. Жпв. и ја, сваки посебнпм одговором, запремали овај лист радп г. Мршуље, дозволом г. Живановића одговорићу му сам. Одговорићу сам и аато, што све увреде нанесене г. Живановићу, тичу се и свију нас, који поред њега радимо, а и зато, што сам ја са оно мало своје критичипе, дао повода пспаду г. Мрш. протпву уредништва овога листа. Шта сам ја рекао за предавање г. Мр. навео сам мало пре. А да ја нисам, као што би г. Мр. хтео, „изврнуо“ његове речи, најбоље ће се пошт. читаоци уверпти, ако про-