Српски пчелар

чптају у „Српс. пчели“ (год. 111. ст. 86.) што сам г. Мр. за своје предавање каже. Он сам каже да се „изјаснио иротиву ирихрањивања и малих кошница, са којима је скопчано прихрањивање пчела 4 . Држим да нико, ко упореди моје и г Мр. речи, не ће наћи никакво извртање у смислу, јер самја рекао оно исто што и г. Мр. само другим речима. Тиме би са г. Мршуљом био готов. Али, ради пошт. читаоца и ради оних који су у Винковцима чули предавање г. Мршуље, морам се њим мало дуже забавити. Сви који смо били на конгресима у Броду и Винковцима, видели смо да је г. Мршуља смртно заљубљен у велике кошнице. Он налази сву срећу пчеларску у великим кошницама.“ Нама то није било ни најмање противно, нити нам је пало на памет, да говоримо против великих кошница. Сваки може пчеларити са кошницом, која му се допада. Ви г. Мршуља волите велике кошнице, а видите наша „српс. пчеларска задруга“ и сви ученици проф. .1. Живановића, пчеларе са његовом кошницом, која није ни сувише велика ни мала, него као наручена за наше пчеларске прилике. Г. Мршуља требао је мало размислити, зашто је наша „српска пчеларска задруга“ изабрала баш американку проф. Ј. Живановића за своју кошницу?Да је г. Мрш. о томе мало размишљао, не би се за цело прославио својим одговором уредништву „Српс. пчелара“. Наша „српска пчеларска задруга“ и сви ученици проф Ј. Живановића, прихватили су Живановићеву кошницу са оних истих разлога, са којих је и г. Жив. ту кошницу усвојио и реконструјисао је, а то је, да се што лакше и што брже рашири рацијон. пчеларство у нашем народу, нарочито међу ратарима, које прво треба „материјално подићи“. Проф Ј. Жив. могао је конструјисати или реконструјисати да је хтео, кошнпцу велику као качару, а оквире као капија. Ко би му то могао забранити. Наша „српс. пчеларска задруга могла је, од толиких великих и највећих кошница, изабрати за своју друштвену кошницу, коју је хтела, као што j'e и г. Мр. изабрао кошницу по својем укусу. Исто тако и нас ученике Живановићеве, нико не тера, да пчеларимо баш са американком проф. Живановића. Сви смо ми могли пчеларити са кошницом, којом смо хтели, али питање је, би ли рацијонал. пчеларство било у нашем народу тако раширено, као што је данас. „Српска пчеларска задруга“ и ми појединци, пригрлили смо Живановићеву кошницу зато, што смо познавали њене добре стране и што смо држали, да ће се са том кошницом најбрже и најлакше унети и раширити рациј. пчеларство у нашем народу. И нисмо се преварили. Американка. проф. Живановића осладила и омилила је нашем народу рациј.