Српски пчелар

важити као правило и за све кошнице, да не треба пазити на узимљавање. То би било сасвијем погр.јешно. Најбоље fee бити, ако пчелар свако друштво посебно у зими према његовој потреби и ако узими своје кошнице према температури и према промјени темцературе т. ј. треба кад је хладно утоплити, а како хладноћа попусти, скинути «а кошнпца оно, чим смо их утоплили. Треба оставити унутрашњост кошнице онако, како је то друштво само себи удесило, јер тако увијек друштва боље презиме, него кад то сам пчелар удеси. Матицу, која се пчелару не допада, треба у своје вријеме измијенити. Треба оставити девет, осам, шест оквира с медом, како којем друшгву, а остале оквире треба извадиги и оставити за прољеће, кад устреба, да се натраг додаду појединим друштвима. Дакле треба кошпице сузити. Такође препоручује празан просгор у кошници испунити сијеном или сухим лишћем. Дакле овамо онамо и Гравенхорст је за топло узимљавање. Фридрих Фогел у својој књизи каже о узимљавању ово: У мјесецу новембру и декембру сведен је живот пчелињи на најнижи ступањ жпвога. У тијем мјесецима стоје пчеле непомично сабијене у клупче. Кад ухо метнемо на кошницу, чује се тихо брујање. Будући у то вријеме нема легла у кошници и пчеле као и биљке вегетирају, то у тијем мјесецима пчеле и најмање једу. Мени није нознато, да је и један народ умро у тијем мјесецима, само ако је добро зашгићен од зиме, сунца и узнемиривања. Тек кад сунце више скочи, буди се народ на нов живот и на нов рад. Већ у јануару јаки народи чисте ћелице, матица почиње лећи, а пчеле једу више приправљајући храну за легло. Ако сад пчеле имају кристализован мед, па ако у кошници влаге нема, да мед течним начине, оне ће од жеђи поумирати или ће сасвијем слабе и изнемогле нзићи из зиме. Шго се тиче утопљавања каже Фогел да треба медиште испунити маховином, сламом или сијеном.

Јов. Живановић.

(Наставиће се).

41