Српски пчелар

еједника изабрала пароха из Николчица у Моравској и првога потпредсједаика земаљске пчеларске централе за Моварску Фрању Адамеца ради великих заслуга око ширења пчеларства и ради узајамности око упознавања пчеларства код сјеверних и јужних Словена својим почасним чланом. Друштво је и ове године подијелило својим члановима уиме дивиденде по 2 кг. најфинијег меда. Опоменувши предсједник скупштинаре на сложни и устрајни рад, закључи скупштину. Иза тога се састао управни одбор у сједницу те се конституирао овако: за потпредсједника је изабран Адолфо МарковиН, равнајући учитељ, за тајника Јосих Речај, учитељ, за благајника Иван Берман, трговац и пчелар. Иза тога је предана благајница и списи ново изабраному благајнику, што је све у реду обављено. И ово друштво као марљиво и агилно ужива од земаљ. хрв.’славон.-далматинске владе годишњу потпору од 500 круна.

ДОПИС.

Плочица, 4. јануара 1900. године. (Излечио о чи помоћу пчела). Не знам баш сигурно како му име беше. Мислим, да се звао Јован, а презиме му беше Дмитровић. Да ли је још жив, ни то не знам, јер се давно видели не смо, а радоваћу се, ако је у животу тај Јован (?) Дмитровић, ратар и пчелар из Ченте. Био је то човек око својих четирдесет година. Боловао је од очију. Бол је био жесток јер му очи скоро побелише. Тражио је лека, али га нигде неје нашао. Скоро да ослепи. Кад несу помогли лекари и лекарије изгубио беше сваку наду, да ће икад више добро видети. У добри час намери се на једнога гријатеља, који му саветоваше, да ће се излечити, ако му се пусти веколико жаока око очију. ТТТта човек не ће учинити за очи своје ? Има ли већег блага од очињег вида, којим овај свет гледамо и дивимо се ономе, који је овај свет тако премудро уредио?

61