Српски пчелар

Разговори о пчеларству са почетником.

Пгш. 88. Како се чува празно саће? Одг. Готово кзграђено саће врло је скупоцено за пчелара, јер стаје и времена и меда док га пчеле направе. Ко има довољну залиху изграђеног саћа, томе ће ићи посао певајући од руке, тај ће се и више меда набрати него онај, који саћа нема. Зато сваки пчелар мора настојати, да има што више изграђенога саћа. Али поред тога мора знати и готово саће сачувати од разних непријатеља, који могу да нам за кратко време направе од најлепшега саћа шаку ђубрета. Док је саће у доброј кошници, најбоље је сачувано од свију штеточиња. У доброј кошници нигда ее не ће саће ометиљити. Зато онај пчелар издаје себи најгору сведоџбу, који се потужи, да су му се кошнице ометиљиле. Само се слабице ометиље. Дакле, док имамо добре кошнице, и док нам је саће у кошницама, не треба да водимо бригу за њега. Али када саће повадимо из кошница, морамо се побринути, да га што пре склонимо у добро затворен сандук. Када су топли дани, саће ће се ометиљити ако стоји само дан два осим кошницс. Осим метиља, који је највећи и најопаспији непријатељ саћу, морамо празно саће чувати и од мишева, да га не изгризу; од влаге да не поплесниви а и од ирашине. Многи препоручуЈу. да треба празно саће чувати на промаси, размакнуто једно од другога. Мени се ово не свиди, јер тако се саће јако напраши, а друго, није овај начин ни ноуздан, јер сам се уверио да саће хоће да се и на промаси ометиљи, особито када су јаке врућине. Најбоље ћемо саће сачувати, ако га послажемо у сандуке које смо нзнутра олепили хартијом, па га насумпоришемо. Саће се сумпорише овако : пошто смо саће у сандук послагали, узећемо какав лончић или лимену кутију, може бити и од оних у којима се продаје масна боја. Преко лончића преиречићемо парче жице у

52