Српски пчелар

Јака друштва, добар мед и пренашање кошница, најбољи су устук против свију пчелињих болести. Каже се „разговору нема краја“, али овим „Разговорима“ ииак ево Kpaja. Без сумње би ови „Разговори“ боље дошли нашим пчеларима, да су штамиани у посебној књизи, јер би истој био додан и садржај, те би се читалац у њој могао лакше наћи. Но држим, да ће се читалац и овако знати помоћи, јер су ови „Рарговори“ удешени према пословима на пчелињаку од пролећа па до зиме. Знајући како у нас књига пролази, нисам смео да се решим, да ове „Разговоре“ за себе штампам, мада ми је то намера била када сам их ночео писати. Па не знам ви да ли би ни када би ови „Разговори“ дошли до руку наших пчелара, да није било уредника овога листа високоученог госп проФ. Јована Живановићи, који је добар био и пристао, да ови „Разговори“ толико времена заузимају место у „Срп. Пчелару“. Зато, ако су они колико толико били коме од помоћи, нека захвали госп. Живановићу, као што му и ја лепо захваљујем.

Ђ. Коларовић.

Прилог грађи за историју нашег народног пчеларства око половине XVIII. века.

„Зрно до зрна погача“. Грађе за историју нашег народног пчеларства имамо мало. Шго имамо и до чега се могло доћи, сабрао је и изнео пред сриске пчеларе г. Јован Живановић у чланку „Бчеларење у Срба“Ј Из онога што је тамо речено, видимо ма и у најглавннјим цргама и на основу тога можемо замишљати, како је стајало са нашим пчеларетвом од Сгев. Немање до цара Душана. Од тога времена па све до нашег првог пчеларс. писца свештеника Аврама Максимовића (рођ. 1772.) нисмо знали о стању нашег народног пчеларства нишга. Зато нам је добро дошло свако зрнце, као прилог грађи за историју

107