Српски пчелар

топлоту, а сразмерно мање троше хране нреко зиме него слаби народи „који за одржање нотребне им топлоте више хране троше. Али неје довољно само да су јакз народи него је потребно, да у народима буде много младих пчела. Где има позне јесење паше ту се некако већ сама природа побрине, да буде младих пчела. Где пак нема позне јесење паше и где naiua већ у августу иресече, ту се мора пчелар умешати и спекулативним врихрањивањем надокнтдити оно, што Фали. У овом случају траба у другој половини августа почети спекулативно ирихрањивати. Тиме ћемо матицу изазвати на лежење и тим ће се однеговати у народу младе пчеле, које ће у пролеће стварати млеч и хранити легло, док у мају не помру. Тиме смо много добили, јер ће народи бити снажни у пролеће, паша ће се исцрпсти на корист пчелару и кад помру ове пчеле, већ су добиле достојне заменике Спекулативно прихрањивати најбоље је почети у другој половини августа па продужиги тај посао до конца тога месеца. Мислимо, да неје нужно о томе дзказивати, јер кад се зна да треба 21 дан док се из јајета развије пчела, и носле треба њој још 15 дана док почне на пашу излетати, дакле свега 5 недеља треба док пчела посгане у нравом смислу радилица, онда је јасно да се спекулативно прихрањивање мора почети у другој половини августа. 11че ie чији се заметак датира од половине па до конца авгусга тек ће добити прилаку да се ишчисте, а ретко ће и на пашу излетати, јер тада већ и не ће бити паше. Ових пчела дакле главна улога је у прогде ће изврсно иослужити леглу и матици. Још нека је споменуто: а.) прихрањуј само онда кад преставе лет дакле увече; б.) ујутру повади судове пре излета, да се не би изазвале туђице; в.) прихрањуј одоздо, јер то више одговара природи пчелиној; г.) нрихрањуј медом разблаженим водом и то у мањим порцијама отнрилике 2 до 3 кашике пуне; д) прихрањуј испочетка сваки други дан, на свршетку прве недеље сваки дан, и У ДРУ ГO ) недељи од половине можеш дати веће норције 4до 5 кашика. 2.) народ треба да има младу и добру матицу. Нри истим приликама једнако старе матице не легу једнако. Док н. пр. једна нри доброј паши леже уредно, дотле друга не леже уредно. По леглу у кошници познаће пчелар, која ,je матица добра, а која неје добра. За доброту и плодовитост матице држимо, да је најмеродавније легло. Несу дакле све мтице једнако добре. Према томе, ако је легло неуредно, па ма и младк матица била, треба је изменити и додати народу добру матицу. Матору матицу ма како добра била такођер треба шменити. Ако у којој кошници нађемо у августу трутова разуме се да и у тој кошници треба матицу изменити. За матицу морао се пчелар још У јУ НИ ЈУ побринути, а сад је крајње време, да о томе носледњу бригу иребрине, јер сад већ треба на узимљавање мислити и

114