Српски пчелар

■ередити, где што треба. Ово се нарочито тиче матица, до којих стоји цео наиредак у народу, па која матица у овој години веје својој дужности могла одговорити, то ће још мање моћи одговарити у идућој години. У најгорем случају треба рђаву матицу из кошнице уклонити, па ту обезматичену кошницу спојити са другом, која има добру и младу матицу. 3. Народ треба да има довољно меда и добра меда. Добри су медови: багреновац, липовац и босиљковац. Рачуна се на сигурно, да једном доста јаком народу треба до 15 klg. меда дакле 7 до 9 оквираца. Плетаре треба да имају укупно тежине 15 до 20 klg. Са толико меда н.здржаће народ до пролетње паше. Свакако је боље оставити мало више меда него кубурити у пролеће. Преко зиме пчелама не треае много хране н. пр. од октобра од марта треба 5 до 6 klg али у марту и анрилу треба 7 до 8 klg., јер тада се легло нагло развија, па ако нема меда, онда се народ не развија као што треба. Истина у марту, а у априлу још боље, може се додати народу меда, али све то неје потребно и сувишан је посао, јер ми можемо учинити, да за нас лакше а за пчеле боље буде. Ако дакле у августу видимо, да кошнице немају довољно меда а знамо, да пчеле не ће ни са које стране моћи скупити за зиму, то је већ сад добро снабдети кошнице медом прихрањујући их у великим норцијама по 3 до 5 klg. Ако ли пак немамо меда, то можемо дати скухана шећера. Шећер у истој количини воде (н. пр. 5 klg. шећера са 5 литара воде) скухан да се пчелама, да га сместе у оквире. Но овде има опет невоље у пролеће. јер шећер је добра храна за зиму, али у пролећо за легло неје добар, јер ако ичеле шећером легло хране, тај се народ не може развијати као што треба. Па ако и самим медом у пролеће прихрањујемо, може да буде великог зла, јер у марту и априлу може бити јаке зиме и додајући кошницама меда, да не би нчеле од глади помрле, може легло да озебе и да пронадне и отуда може да се развије страшна болест пчелиња куга или помор пчела. Према досада реченом мислимо, да не ћемо погрешити, ако у несгашици меда а и иначе, подеетимо ичеларе на оно нравило, што га је изрекао најславнији пчелар Ђерзон: у јесен спајај народе а у пролеће нрави вешгачке ројеве. Ми ћемо дакле редуцирати своје кошнице за трећину или половину снајајући но две или три у једну. Тим ћемо добити од спојених кошница меда, који ће бити довољан за један јак народ до пролетње паше или ћемо морати тек неколико кошница снабдети медом. 4. Добро је пазити још и на каквом саћу миелимо оставити пчеле преко зиме. Младо и врло старо скоро црно саће неје добро оставити, јер таково не држи добро топлоту. Даље саће треба да је лепо правилно и потпуно израђено. Младо и врло старо саће треба повадити из кошнице, jep у таково саће и матнца не леже радо, и осим тога из врло старог саћа изи-

115