Српски пчелар

битог штеточињу вели да је цркао н. пр. цркао пацов и т. д. Наш народ за пчеле вели, да су умрле н. пр. умрла ми кошница од глади, умрле пчеле на меду и т. д. Па онда какви то црви могу шкодити пчелама зими? И које су то штетне животиње за ичеле? И ко још у октобру гледа, да ли је друштво јако или слабо и ко гледа у октобру је ли матица читава?!! И ко се још на онако глупав начин бранио од медождера лептира, па још у зиму !! Заиста оваких глуиости није било ваљда откако свет постоји. Из целе белешке види се, да је није могао написати пчелар него надрипчелар, и по томе нема никакве вредности него може само од големе штете бити. Није то ништа страшно не знати о некој ствари изрећи истине, јер се нико паметан у свему није родио. Али за крајну осуду је и срамота је, кад човек у неком иитању лупа као путо о лотру. Трабуњати и бубати којешта није дозвољено никоме а најмање се сме то дозволити новинама, тим најважнијим проповедницима морала и истине. Економски лист мора доносити у својим ступцима најновије научне резултате из појединих економских грана, а не којекзкве неистине и отрцане лажи и глуности. То се не сме трпети и то се мора осудити и ми такав посао називамо несавесним. На овај трухао набирак не би се освртали, али глупост се мора осудити тим оштрије, што је овај трухао набирак већ био осуђен у „Срп. пчелару“. Загледајте само у „Срн. Пчелар“ од 1906. г. бр. 2. стр. 24. чланак: „Трухли пабирци из наших новина“. На првом месту у тои чланку осуђује се овај исти пабирак кога смо нанред навели. Па кад се већ једном осуђена глупост и незнање и даље у свет протурује као истина, то се такав поступак може само несавесним назвати. И ја држим, да уредник дотичних економских новина има готов слог за онакву глупаву белешку, па не водећи велику бригу о своме листу и заведен од каквог надрипчелара, годинама доноси у своме листу једну и исту глупост и неистину, што сви пчелари морају са мном заједно најжешће осудити. 6/Х. 24./IХ. 1909.

Сима Жигић парох.

Повратак са изложбе пчеларске у Руми.

Какве неприлике могу искрснути ири пренашању кошница на бољу пашу у нашим горовитим и брдовитим сријемским крајевима, може само онај знати, који пчелари по оној народној: На осовини роди мед. Колико је корисно пчеларити по тој народној: на осовини роди мед, толико је опет скопчано прена-

173