Српски пчелар

шање кошница на бољу пашу с великим трудом и нанором, а у горовитим крајевима и с опасношћу. Покрај све пажње може се десити особито у брдовитим крајевима случај од велике опасности. Мој пчелињак лежи у брдовитом виноградском крају Матеју високо над Дунавом. Одавхе до Банстола има по сахата и пут води кроз винограде и све је до Банстола узбрдица. Пут је до зла бога рђ ib и кад год пренашам своје кошнице у равни Сријем, морам да га оправљам. Тај пут нихад није оправљен и да га ја не оправим, не би био никад оправљен. Тако су тамо људи и виноградски сусједи немариш. Тако сам га и ове године лијепо оправио, да бих могао безбрижно пренвјети и преносити своје кошнице, справе пчеларске, медове, ликере, књижевност пчеларску, слике славних пчелара, стаклена звона, кошницу цркву раваницу у Србији, са ванредно јаким, бујним друштвом, кошницу за посматрање рада и живота пчелињега, у којој је такође било бујно друшгво са лијепом матицом. Око ове кошнице највише се скупљали гледаоци на изложби Гос. Хаци-Гавра Плавшић апотекар, тај велики српски добротвор рече ми, да је први пут видио у свом вијеку матицу у тој мојој кошници, која је била изложена на изложби у Ручи. Та је кошница била отворена са обје стране и сваки је могао видјети кроз стакло матицу, трутове, пчеле, легло, мед, рђу, како матица носи јаја и г. д. Гледајући госп. Плавшић пчеле и матицу и њихов неуморни рад у тој кошници, заволио је пчелу и тешко да не ће постати пчелар као што сам разумио разговарајући се с њиме. А биће и више њих, који су походили ову сјајну изложбу, а отишли са ње са жељом, да буду пчелари. Кад човјек помисли каква је прије 35. година пустош владала у пчеларству код нас и кад погледи на данашњу сјајну изложбу у Руми, онда му мора бити јасно, колико је добра учинила српска богословија у Карловцима за напредак у пчеларству, и колико хвале заслужује њен први ректор Иларијон Руварац, који је прије 33 године подигао катедру из пчеларства. Колико је стотина богослова изашло из те богословиЈе, који данас шире пчеларство као пароси међу своје парохијане, Колико има данас свештеника, који лијеп приход имају од пчеле и пчеларства. Па би ли се могла замислити данас така сјајна изложба у Руми, да није толико стотина свештеника изагало из карловачке богословије као добри пчелари, којису ширили пчеларство међу своје парохијане и омилили им неуморну пчелицу. Па ко су главни приређивачи данашње изложбе ? Нико други него свештеници : Марко Шаула, Ђ орђе Коларовић, Александар Костић, а поред њих и учитељ Коњевић. ЕБима нека је хвала на њихову труду и заузимању. Али да се повратим на пут, који води из ЈМатеја преко Табачишта покрај Дикине Гудуре на Банстол. је узбр-

174