Српски пчелар

стајало на висини, на којој данас стоји, па зато смо ми захвални г. Пољаку, што је добар био и казао нам, шга је било оно изложено камење. Ја више не сумњам, да је камен који је г. Нољак прегледао, фосилни корал. Од свију доказа највећма ме је убедио тај, што је то камење из доба, када још пчела није било на свету, дакле што је старије од пчела. Осим тога и оно прстење (ребра) на ћелицама, приморало ме је да верујем, да је то био корал. Остали докази, за нас ичеларе нису толико јаки ни убедљиви. Што су ћелице неједнаке, што нису правилни шестокути, него неправилне и округле, шго су им стране дебље, tg пчеларе не буни много, јер ми знамо, да пчеле граде саће разне дебљине и ћелице разне величине: трутовске, пчелиње и прелазне. Особито у врху кошнице и на окрајцима саћа, хоће да се нађе ћелица јако великих, и неправилних. У кошницама које стоје на јакој припеци, хоће у саћа које је пуно меда, да се ћелице развуку и да изгубе свој иравилни облик. Сви пчелари знају и то, да што је саће старије шго се познаје по црној боји, бивају ћелице све округлије, а ирезид (дна) и зидови (страпе) ћелица све дебљи. У црнога саћа, наћи ћемо више пута ћелица сасвим округлих, од силних кошуљица, што су их многе генерације легла у ћелицама оставила, а дна у тих ћелица јако су дебела од екскремената и кошуљица, што су и за легла у ћелицама остали. Најмање вреди за пчеларе мишљењо, да се саће зато не може окаменити, што је оно од воска. Сви пчелари знају, да је само сасвим младо саће, у којем није било легла, од чистога воска, а чим је у њему било легла, има у њему кошуљица. У старога црна саћа, има воска само 30—35°/ 0 2 а оно друго су саме кошуљице од легла, које се не дају растопити ни у врућој води, ни у врућој пећи, ни на најјачој пригревици. Оно мало воска што је у њему, псцеди се, а саће опет вадржи свој облик. Те кошуљице су чврсти део воска, и оне ми дају повода да мислим, да се саће може окамевити, јер оне су од хитина. Кован говорећи о скелету у пчеле, између осталога каже и ово: »Die Haut wird aus zwei Schichten gebilđet, aus einer iuneren, Hypođermis oder 8 Br. Rothßchiitz : „Uluar, BieuenzuclitBbetrieb“ c. 394.

186