Српски пчелар

конгресу хрв. и срп. пчелара, који је одмах сутрадан одржан, а не у изложби разним мримедбама, које су можда и рђаво схваћене, изавивати неред. Осим тога. сваки а особито интелигентан човек треба да зна, да се на изложби, музеуму и где му драго било, мора водити рачуна и обазирати на опомене оних, којима је надзор поверен и не чекати, да се мора По звати полицај да направн реда. Не могу се начудити, да је г. Витман могао допустити да дотле дође! По тону који влада у чланку г. Вит. „Утисци са 11. земаљске пчеларске изложбе“ (Nar. pčelar“ 3. 103. —107.) н. пр. „бијаше речи ко у баба пиљарица“ „нека толико не блебећу“ г. г. горопадна и неувиђавна* и т. д. ја бих рекао да је и г. Вит. лончић који радо прекипи, па није чудо, ако се и дежурни господин држао оне „какав гост, онаки пешкир“. Шта ћемо, људи смо, а errare humanum est. Међутим пчелари, међу којима се г. Вигман није осећао „сигуран" (!) одликовали су га највећом наградом. Но да се вратимо нашем камењу. Г. Пољак, осим тога што се позива на проф. Dr-a Шлехтендала, који је доказао, да су: Versteinerte Bienenwaben = possile Korallen, наводи и друге доказе, да то камење није окамењено саће, а ти су у главном ови: што пчеле граде ћелице у палигоналном облику и то у облику шестокута, и што су пчелиње ћелице доле сведене. Даље што су ћелице у саћа изнутра глатке, једна до друге и готово једнаке величине, а овде „пада у очи неправилан облик станица“ и то што „видимо на унутарњој странн станице, ве глатке стијене, него стијене са некаковим ребрима“. За тим, да то није саће сведочи геолошка старост тога камена и корала, јер да је тај камен из времена. када још није било пчела на на свету. Напослетку каже г. Пољак, тај камен не може бити саће ни зато, што се саће не може окаменити, јер је оно од воска, који је „тако мекан и лахко таљив, да се већ код врло ниске температуре тали 1 , а како би могао онда иодпијети оне енормне топлине, које се рађају код дизања спуштања и борања горја*. Пчелари су свагда радосно прихватали објективни суд људи од науке, јер да њих није било, не би ни пчеларство 1 Да се восак топи. треба 62 —63 °С топдоте, Ђ. К.

185