Српски пчелар

јима сам мислио, да ћу наћи одговора, на питање, шта је тај камен. Прелистао сам и књигу Ф. Сигмунда „Untergegangene Welten“ не би ли задовољио своју радозналост, али и она ми није дала пизитивна одговора. Нашао сам у њој, у које доба су се налазили инсекти и пчеле на земљи, али књига није умела да ми каже, да ли је тај камичак из тога доба, или је старији. Нашао сам у њој што шта разбацано овде онде и о коралима, али нисам могао да у њему видим „Polypenstock“, за којега на стр. 524. каже: n Es hat balđ đas Aussehen einer unformlichen von zahlreichen kleinen Oeffhungen durchbohrten Steinmasse, bald zeigt es die zierlichste baumfdrmige, blatt ođer fftcherahnliche Gestalt“, jep овај мој камичак нема облик ни дрвета, ни листа, ни лепезе, а није ни без облика камен, него је по изгледу сасвим налик на cake. Превркем га „с десна на лијево“ а он суште саће. Средином презид (Mittelwand) као у caka, а с једне и с друге стране тога презида, келице дубоке и широке, као и ћелице у правога саћа. Уз то зидови тих ћелица с једне стране презида, не ударају на зидове (стране) ћелица с противне стране, него на половину дна противне ћелице, овако аш Ка ° ШТO у правоме пчелиљем саћу. Гледам то све па се у чуду питам, откуда толика сличност између корала и саћа! Па још када се сетим, да је у оној груди, што је г. Шаула имао, а коју је намерно или слугајно разбио, и од које је овај мој грумичак отпао, било упоредо више таких по изгледу сатова, и да их је једно од другога делио празан и толико широк простор, какав у кошници дели сат од сата, тада не могу да се начудим, како је од корала могла постати скоро верна слика саћа. Да ме још нису бунили неки прстенови, или што г. Пољак каже. ребра, која се виде на ћелицама ја бих тврдо веровао, да је то окамењено саће, ма да г. Пољак држи „да неће никојем мисаоном човјеку пасти на ум, који барем нешто зрелије мисли, да би се пчелиње саће могло окаменити". Све сам ово ивнео да покажем, да и ми нисмо држали то камење ва окамењено саће, па за то своје камење нисмо ни ивложили, мада је лепше и сличније саћу, него оно изложено камење.

183