Српски пчелар

него је био медовит. Да су народи били као што треба, бидо би меда као воде, јер и поред свега чуда, што су га пчеле претуриле, дсбивало се од кошнице о до 10 кила меда. Пчеле су радиле неуморно, оснажиле се, спремише зимницу а и пчелари добише нешто меда.* Резултат је : 1910. година беше за ичеларство скоро слаба. А зашто? видиће се на крају мога дописа. Спомињем још, да је за виноградарство била година врло рђава. Што није киша и ветар у цвету омлатио, то је после медљика све спржила, грожђе и лишће се осушило и отпало, а остаде гола лоза. Иначе за сву другу економију беше година добра. У Плочици има свега 265 кошница и то : 127 плетара и 138 американки. Пчелара има 5 Срба и 6 Немаца. Срби имају 22 плетаре и 19 американки а оно друго све је у Немаца. Паша је овака: врбе има мало око села; разног воћа има много; багрене има много ; горушице има много, али не сваке године ; бундева (дулека) има много, коњског босиљка, бостана и белог босиљка и др. Било би дакле ирилично паше. Но овде често све поквари рђаво време. Зато је с правом речено, да је време највећи и најопаснији ненријатељ пчели. Рацијоналан пчелар бориће се против рђавог времена тим, што ће за рђава времена своје кошнице прихрањивати, да друштва не ослабе, јер кад друштва ослабе, то шта вреди доцније и најбујнија паша ? Шта вреде слабице и на најбољој паши ? На бујној паши оне ће се тек оснажити, једва ће и зимницу себи сиремити а пчелару не ће нпшта меда нанети. На жалост морам рећи, да овде нико и не мисли о каквом прихрањивању. И не само да овде о томе не мисле, него свуда скоро влада крајња немарност у том погледу. Залуд се пише и виче, да је прихрањивање темељ успешног пчеларења, јер то нико не ће да види и чује а залуд сузе, кад су очи слепе, и залуд јаук кад су уши глухе. Већина пчелара или боље рећи сви нчелари траже само интерес, траже само меда, а и не снивају, да треба дати пчелама и по коју кашику меда, кад заокупи рђаво време. И баш зато не напредује пчеларство, зато и пчелари не добивају онолико меда, колико би га могли добити, да су само умешни. Славни ЕренФелзо, један од најпрактичнијих пчелара од како је света и века, врло лепо говори: п Ми неузимамо на око нити какво је време нити какве су године. Ми мислимо, да се ичела може одуирети својом снагом свима незгодама и иостуиамо као да је ирирода створила од гвожђа ту комиликовану пчелињу државу. Последица је оваког иогрешног мишлења и иостуика, да смо час богати ичелама, час сиромашни и . Славни ЕренФелзо се чудио, да пчеда није већ изумрла како се с њоме безбрвжно постунало. Па и ми се још * У Долову добио је један пчелар 25 кила меда од сваке кошнице У Баваништу ее мед босиљковац многима покварио и ускисао. С. Ж.