Српски пчелар

Разни су узгредни послови, којима бисмо могли поправити своје стање, али нису сви ти послови за свакога. ТПто један може, то други не може, што једном доликује, за другога није. Ретки су за то узгредни послови, којих се може прихватити сваки човек не гледајући ко је и шта је. Пчеларење је ваљда једини посао, којега се може сваки латити, и који доликује свакоме, ко се њиме бави. Поред својега главног посла или службе. пчеларењем се може бавити и тежак и мајстор и трговац и господин, користећи се њиме душевно, духовно и материјалво. Не узимајрћи за сада у рачун оне, који се ради науке баве пчеларењем, оно је за све и за свакога. За некојега, да баш од њега живе, за некојега, да повећа добитак, што му друге привредне струке доносе, а за некојега, да посматрајући у часовима доколице пчелу, њен живот и рад, одмори своје живце. оснажи их и освежи, да не малакшу и да се нерастроје у борби за живот. Зато и онај којему није стало до материјалне користи, коју пчеларење доноси. или којему су живци ма» лаксали или пренадражени, нека подигне у згодном закутку ма најмањи пчелињак па када бреме живота хоће да га сломи, нека се повуче на свој пчелињак. Уместо што после умора који рад и служба доноси, тражимо разоноде и освежавања у забавама разне врсте, које нас много пута умарају само у другом правцу, и кидају нам живце више пута горе него и сам рад и служба наша, боље ћемо учинити, да се у часовима заморености повучемо на пчелињак и тамо склонимо од шума друштвеног. Лепо уређен и згодно смештен пчелињак, могао би исто тако крепити и лечити уморене и пренапрегнуте живце, као и многа скупа лечилишта те врсте. Зато пчеларимо ! Мали газда не може своју малену њиву раширити, кад јој је скупоћа ударила међе тврђе од гранита, али опет може поправити тешко стање своје пчеларењем. Па и најбољем газди ве шкоди, када му пчеларење намакне многу потребу, коју без тога мора да намири амбар и котобања, тор и обор. А шта тек да рекнемо за два најнезбринутија сталежа. за народну пасторчад учитеље и свештенике! Могу ли они после своје службе у цркви и у школи, наћи згодније место где им ваља бити, него што је пчелињак, и приличнијег посла него што је ичеларење? Пчеларење је можда једини посао за учитеља и свегатеника, особито на селу, који им не да, да се забатале, а који им уз то даје прилике, да радом који одговара њиховој служби, покажу народу, да нам је у раду спас. Уз то пчеларење непрестано гони онога који се њиме бави на размишљавање ва умни рад, па му не да да душевна снага у њему заспи и усахне. Пчеларење не допушта да се човек пода лености, па да тражи, као што каже Жил Пејо, друштво више пута горе од себе, само да убије дуго време. Зато пчеларимо Г

4