Српски пчелар

на пчелар. задругу, а данас благодарећи истрајном раду Живановићевом има Србин и свој пчеларски лист и своју пчеларску задругу« и т. д. Из овога што изнесосмо види се, како сав народ српски, без обзира на странке, цени велике заслуге проф. Ј. Живановића на пољу пчеларства и фило* логије, и како сви без разлике хите, да по који листак уплету у лавор-венац и да овенчају његову седу главу. Само када прочитамо његову „Похвалу ичели“, из које избија неограничена љубав наспрам пчеле и пчеларства, и када проучимо књигу: „Какве налl ваља иодизати еконожске школе?* која је огледало, велике љубави и бриге Живановићеве за наш народ, само ћемо тада моћи разумети, како Живановић, ма да му „све препоне на пут бјеху.... к циљу доспје великоме". Само када то прочитамо моћи ћемо схватити, како Живановић радећи 35 година на пчеларском пољу, није клонуо и пао, ма да из речи његових: „ја салг се ево свијех њих сјетио, а они су сви на жене заборавили* избија туга његова са немара његових ученика. Велика брига за народ и љубав према пчели, може нам разјаснити како Живановић није малаксао, ма да су многи ученици својега учитеља оставили, да сам ради док не сустане и да се бори док се неумори. Тој бризи и тој љубави имамо захвалити, што н-ије у раду својем малаксао ни онда, када му је учињена неправда, што није изгубио вољу за рад ни онда, када га је злоба назови пчелара вређала. Дало би се доста тога напабирчити само за ових четрнаест година, откада Живановић уређује овај лист, али то би било трње у лавор-венцу нашега седог слављеника. Хвала милости Божјој! проф. Живановић је и ..данас „крепак телом и свеж духом“: Непрестани радови његови на »Српском Пчелару«, „БогословсАш

43