Српски пчелар

Гласнику", „Бранкову Колу и ит. д. чајречитије то казују. Можда смо увредили претерану скромност неуморног радника проФ. Живановића. Можда ће незадовољан оставити овај број, којега је управа српске пчеларске задруге без његова знања прокријумчарила; али ми друкчије нисмо могли ни смели. Признање и захвалност, које ми њему дугујемо заповеда нам да то учинимо, и да тако дамо одушке радости нашој, што му можемо седамдесетогодишњицу живота његова поздравити. Та кад се племенито срце Живановићево са захвалношћу сећа Ђорђа Натошевића само зато, што му је осладио да засади воћњак; када је он захвалан незнатну човеку, његову ђутуричару Антонију Лутрову, само зато, што га је наговорио да купи прве кошнице; кад је Живановић захвалан шумару Порфирију (Поји) Николићу, што му је прве кошнице подрезао, осоколио да у кошницу завири, и из његових уста многе народне пчеларске речи похватао, па и Берлепшу, који му је својом књигом „отворио врата у чудновати живот пчелињи"; зар смо ми мање дужни, да пред шм светом захвалимо проФ. Ј. Живановићу! Та знање из рацијоналног пчеларства од њега смо добили; свему што имамо на пољу рациј. пчеларства, он је темељ ударио. Зато кликнимо сви: нека је слава и хвала проФесору Јовану Живановићу! и помолимо се Богу, да га још дуго здрава, крепка и свежа поживи међу нама, јер српски народ нема таких синова на претек.

44