Српски пчелар

Од 1875. до 1880. године.

Са тога кованлука нико меда видити не ће; прво : што Јоца свога века није видио кошницу, а друго : он је тако жустар 1 и осетљив, да несмеш пред њим рећи, ни да је кога ујела пчела, или да је когод прст посекао, још мање би смео он то видити. А шта би тек било, да њега уједе пчела! Та тај не би жив из Матеја кући дошао.

У нашега Живановића страха од жаока мало по мало нестајало је. На послетку је постао неосетљив на жаоке. Пчеле су га уједале колико.су хтеле, али он се осећао све чвршћи, све јачи, све здравији. Страшне његове нервозности нестајало је, бледило лица заменило је здраво руменило постао је прави човек. Кад год је могао ишао је на свој пчелињак, али са највећом вољом почео је уједно проучавати немачке пчеларе и писати чланке из пчеларства., Са вољом и одушевљењем, повећавао се и пчелињак професора Живановића. Ко се нашао 1887. године на пчелињаку, видео је, како проФесор Живановић шета по својем пчелињаку, са једним калуђером показује му кошнице и живо говори. Тај калуђер је био многозаслужни архимандрит Иларијон Руварац, који је тада био ректор богословије у Карловцима. Живановић је задобио Руварца за лепу економску струку пчеларство. 1878. године подигнута је катедра за пчеларство у богословији Карловачкој. Нико сада није био срећнији од проФ. Живановића, што је могао предавати ма и бадава 2 пчеларство богословима „који ће као пароси бити у сваком погледу све и сва народу својему, „душепопечитељи“ и мудри учитељи и савјетници у свачем и . 1 У оно се време није у Карловцима знало за „нервозност 0 . 2 Проф. Живановић предавао је у Богословији пчеларство 26 година; од тих 13 година бадава.

47