Српски пчелар

шају да нападну на које јако друштво, буду одбпјени, да не смију више покушати, да учиве нападај. Од године 1892. предаје се пчеларство у једном универ\ зитету у Калифорнији (Америка) и у универзитету Ерлангену у Ба» варској. Нова српска земљорадничка задруга основана и од суда потврђена у Иванди, у Крушедолу (Соијемска жупанија) v ГаНишту (вировитичка жупанија). у Бођани (бачка жупанија) у Крчеву (загребачка жупанија). Нови чланови „Српске Пчеларске Задруге“ у години 1911, 1.) Димитрпје Станковић из Владимираца, 2.) Стеван Јаношевић из Кленка, 3.) Петар Мрковачки из Крушедола, 4.) Јозеф Папо из Љу бошког у Херпеговини, 5.) Ћира Слепчев из Старе Паланке, 6.) Алекса Драгој из Ретфеља, 7.) Михајло Ђурђевић из Шапула, 8.) Радован Поповић из Н. Сада, 9.) Станчулов Живан иа В. Средишта, 10.) Ани бег Велагић из Мостара, 11.) Милан Матицки ил В. Средишта, 12.) Константин Поповић из Градачца у Босни, 13.) Врцељ Љубомир богослов из Арбанаса у Далмацији, 14.) Љубомир Дроњак из Сурдука, 15.) Јиван Јеремић прота у Карловцима, 18.) Основна школа у Купинову, 17.) Недељмо Цвјетковић пз Мишића код Боке Которске. A Пчела је Србину света животињица, нп једној жпвотињи не каже Србин да умире. Само човјек и пчела умиру. A Не знам зашто баш пчелињи восак у облику свијеће служи у црмви за увеличање славе Божје, али држим да ми неће нико замјерити, ако своје нагађање кажем. Нчела је од матице рођена, али она сама не рађа пчеле. Она живп у вјечној чистоћи. Зато је ваљда и њен восак богоугодан, зато ваљда и свијећа од њена воска служи за увеличање славе Божје. Истина све до данашњих дана није се знало то за пчелу п наука је то потврдила тек у наше дане, али ево изгледа да је то црква прије знала. A Впше пута сам казао и сад ћу казати и опет ћу казати, да ми је један од најмилпјих и најрадоснпјих часова онај, кад је први пут зузукнула пчела у мојем воћњаку. A Зашго се Живановићева кошнпца зове американка? Одговара сам Живановпћ: Надјенуо сам јој име амерпканка зато, што се око ње врло брзо ради. 0 њој је лијепо мишњење исказао универз. професор Др. Шандор Балинт на скупштини пчеларској у Сегедину г. 1900. рекавши „да је кошница најзгоднија да се одомаКи.и A Ја нијесам знао затајати своја велика уживања у пчели те сам одмах тражио прилике, како ћу и другима пружпти та уживања. A Таке заједпице (као пчеле) људи на земљи немају, и људи могу само тежитп да се полако њој прпближавају. Акадјој се једанпут приблпже, кад се једанпут тако уреде, као што је пчелпња заједница онда ће заиста бпти рај на земљи. Алп то не ће бпти нпкад. А зашто? Зато што је сваки устав људски дело људско, те зато

66