Српски пчелар

у подрум, да бар два дана гладује. Након тога изнесе се кошница наиоље, постави на мјесто старе, обољеле кошнице и не- колико вечери прихрањује водом разријеђеним млаким медом. Пазити морамо и на то, да кошница, у коју претресамо пчеле, буде uo својој спољашности једнака, или бар сасвим налик на стару обољелу кошницу, из које пчеле претресамо. А то је потребно ради тога, да се претресене пчеле враћајући се првих дана с паше не би пометњом залијетале у сусједне кошнице, у које би могле врло лако и да болест пренесу. Међутим морамо и то да споменемо, да се претресање појединих кошница, које су обољеле од куге, исилаћује само у прољећу и у љету, док још траје нчелиња паша. А може тај посао да се с успјехом обавља још и у јесен, али само у оним крајевима, где има доста јесенске паше. Нађе ли се напротив, да је која кошница обољела од куге тек у јесен, кад је већ престала свака паша, па ако је такова кошница друштвом јака, нека се у том стању остави преко читаве зиме. Такву кошницу треба да претресемо у чисту кошницу тек на прољеће, чим буде изгледа, да ће пчеле моћи започети с градњом саћа, па ма тај посао текао и најспорије. Нађе ли се на пчелињаку у јесен више обољелих кошница, ua ако су друштва у њима слаба, нека се такве кошнице оставе на миру све до неко доба зиме, док мало не позабораве мјеста, на којима су стајале. Онда треба такве обољеле слабице заједно с болесним саћем однијети у подрум, ту их поспајати, да дођу све по два, или по три друштва у једну кошницу. Ако је икако могуће, треба да код спа Јања дођу сусједна друштва заједно, а није од потребе, да се при том употребљавају чисте кошнице, већ саме те заражене. Спојеним кошницама ваља одузети све болесно саће, које се може да увотријеби за восак, а остави им се по неколико оквирића с медом и то, ако је могуће такових, у којима није било трухла легла. Те кошнице нека остану у подруму све тамо до првих топлијих дана у Фебруару, кад стану остале пчеле, које су напољу презимиле, да излијећу ради прочишћавања. А онда треба да се изнесу напоље и те болеснице. У подруму су се морале тако дуго држати само ради тога, да сасвим забораве на она мјеста, на којчма су стајале прошчога љета. Јер кад својих старих мјестанеби заборавиле, лако би се могло десити, да би <е залијетале у туђе кошнице, а тим би у њмх пренијеле и кугу. Када те болеснице изнесемо напоље, треба да сваку поставимо, ако је икако могуће, не средину онога простора, гдје су двије, или можда три обољеле сусједве кошнице, што су у )едну преко зиме спојене, стајале прошлога љета. Чим настане у природи иоле повољнија паша, морају се та, још увијек болесна друштва да претресу у посве чисте кошнице. Разумијева се само по себи, да се и такове кошнице, које су доведене у стање роја морају с иролећа чешће прихрањивати, док не настане обилнија паша.