Српски пчелар

је Гинтер донео јаја Сиболдо их препарира и стави једно јаје нод микроскоп. Док је још кроз микроскоп гледао радосно и са узвишеним гласом рекне Берлепшу: „ја сам достигао циљ, гледајте унутра, семени кончићи виде се сасвим јасно“. Берлепш је загледао кроз микроскоп па и Гинтер је то учинио. Кад је Сиболдо преиарирао неки број пчелињих јаја и кад су код свију видели оне семене кончиће беху сви троје необично радосни. Сад је требало испитати још и трутовска јаја. Гинтер ,је донео из оне поменуте кошвице, у којој је матица неоилођена била и која је дакле само неоплођена јаја носила. На исти начин Сиболдо је истражио и трутовска јаја, али у њима неје нашао ни трага од семених кончића. Тако је дакле испало за руком Сиболду да научно докаже нартеногенезу и да је као природан закон унесе у науку. Са партеногенезом иочиње како рекох класично доба у пчеларству. Наука је доспела до врхунца свога. И практички је пчеларство дошло до врхунца и довољно је поменути само најглавније: Берлепшев оквир, Ханеманову решетку, Мерингово вештачко cafee, Хрушкину истресаљку, Ричеову пресу и др. Партеногенеза је била на миру све до послелњег деценија XIX. века. Против иартеногенезе највише се истакао Фердинанд Диг.ел, уредник нердлиншких нчеларских новина, у којима се некад војевало за партеногенезу и у којима je радио од почетка Ђерзон. И баш уредник тих новина почео је нападати партеногенезу! Али Дикел је насео, и насели су и сви они, који су с Диклом држали. Дикел је сахранио поменуте новине, које су биле ва гласу и прве. Број предплатника спао је исиод 500. и ниједан књижар и нико неје хтео да прими издавање новина. Ја се чудим, да су учени људи могли посумњати у партевогенезу. Дикел је силом доказивао да оплођена матица носи само оплођена јаја, а шта ће се из тих јаја излећи, то бајаги одређују пчеле cbojom пљувачком! 0 томе се водила велика расправа и о њој постоји читава литература.*) Али све да је истина што тврди Дикел и његови, опет постоји партеногенеза. Откуда може да носи јаја неоплођена матица и на*) В. Како етојимо данас са партеногенезом у пчела. Написао Јов. Живановић 1909. Предавање на конгресу хрватских и српских пчелара 1909. у Руми. Цена 50 потура. Стр. 21—22.

142