Српски пчелар

При завршетку овог чланка додајем•> и то, да писца ових редака не би ништа тако радовало, коиико то, кад би овим чланком код наших кованџија доиста постигао ону своху, којој је намијењен а то је, да очувамо своје пчелињаке од те опасне болести. Било у добри час!*) Нова Градишка о никољ-дану 1910.

Пабирци.**)

Л Не купујте вештачки мед! Разни продунти, што се по трговинама продају као мед, шкодљиви су за човечје здравље, јер се сви праве од гликозе. А за прављене гликозе, узимају се врло јаки отровп као: сумпорна киселина, сона киселина, креч, сичан и друге човечјем здрављу шкодљиве ствари. Када то знамо, не треба вештачки мед узети ни у уста, а камо ли јести га. A Служе ли ce пчеле чулом мирисања или гледања, када лете на пашу? Да се о томе овери, Плато универз. професор у Генту, метнуо је пред медовито цвеће велико огледало. па ни јгдна пчела није полетела на оно цвеће у огледалу, нитп је ударила у огледало, него су све падале на право цвеће пред огледалом. Ишле су даклем тамо куда их је водио мирис. Пок. Церера професор велике школе у Брислу, ппсао је, да је 1898. год. приликом једнога укопа видео, где више пчела облеће око шешира једне госпође, који је био накићен вештачким цвећем, и то: жутим ружама и цвећем дан и ноћ. Професору је било чудно, што су се пчеле више куппле на жуте руже, него на дап ii ноћ, јер у природи падају пчеле радије на дан и ноћ, него на жуте руже. Па шта је био узрок томе? Вештачке руже на шеширу биле су обојадпсане шафрапом, па је јак мирис од шафрана домамио пчеле на руже и збунио мудре пчеле. И по томе се видп да се пчеле летећи на пашу служе више мприсањем него гледањем. *) Ја држим, да се овијем начином не може издијечити куга пчелиња, те сумњам да су кошнице г. пиеца и биле исФициране кугом пчелињом. То ће прије бити, да је легло аахладнело и поумирало, те би пчеле и саме то легло ишчистиле и ослободиле се од њега. А ва праву кугу пчелињу нема лијека, јер не само да се куга пчелиња развија у леглу, него је Чешајир и Харисон нашао baeillus а alvci и у јајињацима матичиним. Једини сигуранје лијек сумпор тј. кужну кошницу треба сагорјети По књигама пчеларским пише се о лијековима од куге пчелиње. Али сви су ти лијекови несигурни и једаи је лијек сигуран сумпор. У Белгији је дуго годнна бјеснила куга пчелиња и није јој се могло стати на пут никаквим лијековима. зато је морао сваки кошницу окужену сагорјети, а за њу је добио накнаду у новцу од друштва ва о сигурање, које су друштво пчелари основали, које и држава потпомаже Тијем су се начином ослободили пчелари у Белгији од куге пчелиње и данас је више нема у Белгији, нестало јој је и трага. Иначе је овај чланак г. Бановића лијепо и исцрпно написан и одликује се лијепим и коректним јевиком. Уредник *♦) Под знаком Д сабира пабирке Ђорђе Коларовић, а под знаком X Сима Жигић.

146