Српски пчелар

А UTAN.*) (Dr. Цандер).

„Нема сумње, да се приљепчиве болести, које прелазе не само на легло него и на пчеле из године у годину све више шире; зато је дужност свакога пчелара да на све могуће начине стаје томе злу на пут. После досадашњих испитивања нема више сумње, да се највише на саћу преносе клице прилепљивих болести, и да сами пчелари служећи се годинама старим саћем, сами помажу, да се прилепљиве болести шире. Тек гдекојем пчелару пада на памет, да н. пр. од срдобоље искаљано саће добро очисти. Обично се без предомишљања додаје саће из кошница, које су од срдобоље пропале другим кошницама. То је велика погрешка, од срдобоље искаљано саће остављати и даље га уиотребљавати. Тако саће треба претопити и пустити да се добро прокуха, а оквире треба у води са 5 % сод е исто искухати. Од добивеног воска треба правити вештачко саће, и тако дајући ичелама прилике да граде, непрестано занављати саће у кошницама. То би било од користи и за пчеле и за пчелара. Пчеле хоће и морају да граде. То се види по роју, који чим се смести, одмах почиње да гради саће. Пуштајући да пчеле граде саће, излазимо на сусрет не само њиховој животној потреби и подстичемо их да буду вредније, него радимо и на томе, да нам пчеле бивају здравије. Цела је истина да почетници који још немају у резерви старога саћа**), те који зато морају да пуштају пчеле да граде саће, већином имају најбоља и најздравија друштва, јер имају чисто и здраво саће. И пчелар ће имати веће користи, када буде више него досада пуштао, да пчеле граде саће. Истина, циљ је пчеларења, да се дође до што више меда, а до тога се долази додавањем готовог изграђеног саћа у време *) Доносимо у срп. преводу овај користан чланак Dr-a Цандера, јер знамо да ће добро доћи и нашим пчеларима. **) Да не би можда почетник ове речи криво схватио и помислио, да не треба имати у резерви ивграђенога пчедињег саћа, морам рећи, да из» грађено залишно саће злата вреди за пчелара. Разуме се, да то саће не сме бити из болесних кошница нити сувише старо. Ђ. К.

138