Српски пчелар

колико сахати у јсдној усправноЈ кошници на два ката у којој се је autan испаравао. После тога метнуте су те клице на т. зв. храњиво земљиште, неке на буљон, а неке на агар." (Те на свиленим кончићима сасушене клице пчелиње куге биле су на разне начине спремљене и изложене Autan-ову испаривању. Било их је неувиЈ*ених, затим умотаних у хартији, у меду, у воску, у кутици од жи» жица, у кутици од круте хартије, у тилу и у вати. Некоје од њих биле су смештене више, неке ниже у кошници, а неке сасвим горе под поклопцем. Било је свега 13 на разне начине спремљених кончића, који су били размештени на разним местима у кошници. (Свршиће се).

Из славне прошлости.

До Ђерзона беше кошница књига затворена са седам печата. Ђерзон је први раскинуо печате и почео је читати књигу, која се никад не ће дочитати. Ђерзон је прочитао нешто што чнни епоху у пчеларству. Настаје класично доба и данас је наука о пчеларству тако рећи на врхунцу своме. До тога тешко да би дошло да неје Ђерзон својим женијалним духом открио партеногенезу. Кад је своје откриће свету објавио изазвао је велику борбу међу пчеларима, у којој се борби особито одликовао барон Берлепш као присталица Ђерзонов са својим практичним доказима о партеногенези. Борба ова пчеларска о партеногенези изазвала је пажњу и самих научника као др. Лајкарта а особито др. Сиболда, који уз практичну пчеларску помоћ Берлепшеву својим анатомијским ножићем и микроскопом унесе партеногенезу као природан закон у науку. *) Ја ћу овде изнети неке успомене на Берлепша, које је успомене написао Вилхелмо Гинтер помоћник пчеларски код Берлепша, који се доцније и сам подигао и стекао себи добар глас, да ће му име трајно бити у историји ичеларства. Изнећу дакле неколико усиомена из најзнаменитијег доба у пчеларству, када се ломила коиља о партеногенези, том заиста најженијалнијом открићу у пчеларству за онда па и за увек. *) В. „Српски Пчелар“ од Јована Живановића 1893. год. стр. 25—49.

140