Српски пчелар

кошнице поиети се с н»има у горњу. Матицу из дољне кошнице пчеле ће и саме убити. Ако је дољна кошница безматак, иде спајање још брже и сигурније. Спајање касно у јесен, када су се пчеле већ наместиле за зимовање, нема вредности, јер додане пчеле не буду више пута примљене, него остану у којем закутку кошнице, па преко зиме пропадну. Старе безматке није вредно сиајати, јер у њима су старе измучене пчеле, од којих ретко која дочека иролеће. Спајањем се долази до добрих и јаких кошница. Спајањем долази пчелар и у слабим годинама до меда. Без спајања не би се могло у мршавим годинама с рачуном пчеларити, зато се спајање кошница у јесен и вештачко ројење у пролеЬе с правом назива темељ рацијоналног пчеларења.

Ђ. Коларовић.

Допис.

Плочица, декембра 1911. год. (Извештај ачеларска за 1911. год.) Кад сам вам за прошлу годину послао пчеларски извештај, онда сам у писму рекао, да у будуће не fey то више чинити. А то сам рекао за то, јер сам држао, да ћете имати пчеларских извештаја на претек. Ја сам се у счекивању преварио, и сад видим, да сте узалуд анелирали за пчеларске извештаје. те се и овом приликом јасно показала она наша тако рећи и „баснословна 41 немарност. Још за ову годину шаљем извештај. Зима није била рђава за пчеле, само је мало дуже трајала. Кад смо мислили да је зими скоро крај, е баш онда пигаза своју праву ћуд. А то је било баш добро за пчеле, јер су матице почеле доцније лећи и то је помогло, да су кошнице из зиме јаке изишле. Кад је било легла, онда је већ било и паше и лепо време. Угодно време беше и за цветања воћа. Народи се врло добро развијају и већ при концу априла изводите неке кошнице матичњаке. Врло снажном развитку кошница припомогло је и то, што је 1910. г. била врло добра јесења паша и кошнице су врло јаке са младим пчелама ушле у зиму и из зиме јаке изишле. Било је нешто меда од воћа. Између паше од воћа и багрене био је размак око 12 дана и багрена je почела цветати и цветала je скоро 14 дана и бејаше врло издашна. Добивало се око 20 кгр. багреновца од сваке кошнице, јер се паша могла сасвим исцрпети због врло лепог времена. Да је багрена била врло издашна припомогло је то, што је за време цветања било две врло лепе благе кише и то ноћу. После багрене ударила је горушица и трајаше до конца јунија. У половина ју. нија беше десетак дана врло хладно, кишовито и ветровито времеМало је чудновато, да су се пчеле слабо ројиле а хладно време прекинуло је ројидбу сасвим. Некако пред Иван» дан трутовима

204