Српски пчелар

је одзвонило. Пчелар У. 11. имао је 6 кошница и ниједна се није ројила а то ваљда за то, што је он врло вредно истресао мед. Неки ичелари ножурише са продајом меда, мислећи ваљда, да ће паша од босиљка бити добра. Жетва је врло рано почела те је и бели босиљак врло рано почео дизати евоје беле главице. И кад смо најбоље наде имали на једну врло добру годину, удари ужасна и готово несносна суша, која непрекидно трајаше од 7. јулија до 9. августа. Пашњаци се спржише а стрњика изгледаше као црна земљица. Кукурузи доста страдаху а и виногради, али несу пропали. Једва смо дочекали кишу 9. августа. Сада је било кише довољно, јер падаше 5 дана. Али све то већ није ПOМOIЛO паши пчелињој, јер од 14. августа до 17. септембра трајаше незапамћена суша. Ни капљице кише ни росе није било. Пчелари су могли нодвући линију и правити рачун за 1911. годину. Код већине овдашњих пчелара биће добитак у меду раван нули а код многих биће и издатака. Они, који су чували пролетњи мед, сачували су себе од трошка и спајањем кошница у јесен имали су нешто меда. Оваке прилике за пчеларство беху и у ближој и даљој околини. Фацелију смо сејали у малом и показала се изврсном. Сегали смо је 23 маја и почела је цветати кад нам је најнужније било. Ако Бог да сејаћемо је идуће године у већем размеру и то заједнички. Од Фацслије се доста тешко сабира семе. Ако се у већем сеје, онда је треба на њиви и оврћи. Ако се вози кући, безуветно треба у кола велику иогьаву прострти, да се не би семе путем до куће губило Ако се у малом сеје, онда .|е најбоље Фацелију почупати и у велике џакове сабити и оставити да се који дан осуши и добро истући и семе кроз ручно решето пропустите Могу још споменути, да се број Срба пчелара ове године умножио са 4, дакле има нас свега 9 Срба. Скоро сви пчелари нерадо уче а неки и не могу да уче, јер су ненисмени (5). Сваки то жали да да штогод за какву кгьигу. За „Срп. Пчелар ‘ не би дали 6 круна ни за живу главу и пре би се с душом растали. Зато ће овде бити увек нових пчелара, који ће после црвог неуспеха за увек напустити лену и корисну грану економије пчеларство.

Сима Жигић, пар ох.

Извештај о XIII. скупштини „Српске Пчеларске Задруге“ држане у Руми 13. (26.) октобра 1911.

Скупштину је отворио велеможни господин Богдан Новаковић кр. жупан, тајник и председник „Срн. Пчел. Задруге“ у 9 ј / 2 са™ пре подне. Присутан је био цео управни одбор задруге, учитељство котара румског и лен број пчелара љубитеља пчеларства. Рад је текао овим редом: Председник поздравља скуп-

205