Српски пчелар

he ce наћи побужен који од наших учених богослова, који знају јеврејски, да о овоме питатьу прозборе коју реч, што би нарочито нас пчеларе свештенике ]ако занимало, а уверен сам да би г. уредник дао врло радо места таково} речи у листу. Али док се о оној јевреској речи и њезином преводу не прозбори која реч, ја ћу нешто навести, што ће занимати бар нас свештенике пчеларе. Ове податке добих од једног свог пријатеља из младости на чему се њему лепо захваљујем. У једном библијскојеврејском речнику, когаје тај мој првјатељ при руци имао одговарајући намоје нитање, етоји ово: дебаш masculinum Honig, insbtsonders 1.) Bienenhonig, (Судије 14. гл. 8. ст., I. књига Самуилова гл. 14. ст. 25., 2ь., 29.. 43., и т. д. 2.) Traubenhonig, Traubensirup đ, h. bis znr Dicke des Sirups eingekochter Most. đer noch jezt Dibs genannt, besonders aus der Gegend von Hebrei haufig nach Aegypten geflilm wird“. (I. Moj, гл. 43. ст. 11; Језекиљ гл. 27. ст. 17. и т д). So in Redensart ein Land, das mit Milch und Honig stromt. (11. Moj. гл. 3. ст. 8). У новом завету долази реч мед на пет места. 1. МеХс то;, то мед, Откривење Јов гл, 10. ст. 9. и 10 Ове стихове као мање познате наводим: „И отидох к анђелу и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојем, али у устима биће ти слатка као мед. И узех квьижицу из руке анђелове, и изјелох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка. а кад је изједох. бијаше грка у трбуху мојем.“ 2. Mekt <žypcov = дивљи мед т. ј. слатка супстанција, која тече из палме. смокве и других дрвета ; Мат. гл. 3. ст. 4; Марко гл. 1. ст. 6. 3. МеХсоосо;, са, tov (реХсаоа = пчела) =од пчеле начињен; то реХс'оосоу zTjpćov = Bienen-Honigwaben, мед у саћу ; Лука 24., 42. Напослетку hy још нешто рећи. Наведена места у ст. завету превео је Ђ. Даничић речју медом. Било то добро преведено или не, изилази на једно, да св. писмо речју медом означује благостање једне земље, да је дакле пчеларство један важан извор народне привреде и благостања. Неоспорно је, да пчеларство нружа и материјалне и моралне користи и није без основа рече,но : пчеларство је појезија економије.

Књижевност.

Напредно пчеларство и практична употреба меда са 126 слика саставио Милан М. МартиновиЬ, школски управитель (властита наклада). Сарајево 1911. Исламски дионпчка штампарија. При вакључку листа стигла нам је ова лијепа књига на приказ. Ми смо је прочитали и препоручујемо је свијем рацпјоналнпм пчелэрима, а у другом броју „Српскога Пчелара* казаћемо више о њој,

14