Српски пчелар

Жао ми је што не ће бита мој суд новолан о овој књизи. Познајем њезпна писца као рацпјоналнога пчелара, који воли пчелу и тежи да шири пчеларство ту корисну грану економије. Знајућп то, тешко мп пада што морам истинити приказ изнпјетп о овој књпзи јер ми то савпјест налаже и уредничка дужност, да све, што мп се на приказ пошле, пчеларпма изнесем истинито по науци. Ја сам се увијек трудно, да ствар ону, којом се забавлам, добро проучим. Никад нијесам узимао пера у руку, а да нијесам ствар добро проучио, о којој хоћу, да пишем. Мени је жао писца споменуте књиге, што не ће мој суд бити ту поволан о његовој књпзи, алп шта ћу, кад ми савијесг и наука налаже, да само истину говорим. -Та држим, да Ье г. Гавриловић увидјети погрјешке у својој књизи и у трећем пздању их исправити и своју књигу тако удесити како Ье од н>е запета бити користи за почетнике у пчеларству. У натпису ове књпге г. Гавриловића стоји, да је удешена за почетнике. Ја пак кажем, да je та књига најмање удешена за почетнике. Прво и прво та је књига врло опшпрно написана, а тако се не пише за почетнике. ПГто би се могло у три ријечп казати, то писац развлачи на њеколико страна. Друго језик нпје пчеларски. За пчеларе мера се писати пчеларскпм језиком. Пчелари имају своје техничке ријечи. Срби се могу поносити тијем ријечима, јер такпјех рпјечп немају ни Нијемци, него граде њпховп књижевници којекакве наказе. Треће та је књша на много мјеста написана тако да их не можемо разумјети. А то долази отуда, што је писац читава мјеста преводио од ријечи до ријечи са њемачкога језика. Четврто што је унио назоре Герстунгове, доста неразумливо, и којп не стоје. Од тога почетник нема ништа, а и није за њега. Да ова књпга нпје за почетнике, јер писац развлачи реченице, што би могао реЬи у двије, три ријечи и да су у њој многа мјеста неразумлива, видјећемо, ако из ње које мјесто наведемо. На стр. 173 вадимо ово мјесго: „Ова зпмница треба по могућству тако да је размештепа око пресада па купу да у језгри воштине, пресаду смотаном у клубе, тако прплеже, као топло поставлена шубара човеку па главк: свуд уоколо и опет ободом вајдубље, па све плиће и плиће до на горе сведени врх. Само ова медиа шубара пчелиња, треба да на средини, на врху, па коме се пчелиња кугла најдаље вавише протеже, не буде превећ танка. На средишпом сату пчелињег зимњег гнезда, треба средњи пресек зимње „медне шубаре“, да има у средник бар 10, а с крајева 15 cm. деблине. Побочки сатови треба да имају све дебле медне венце, а последњи сатови који пчелињи зимовник опкољавају као омотач, треба тако до половине да су налуњенн медом тако, да пчелшьа кугла највећим обимом својим додирује свуд уоколо напуљене медне лупке а одатле да се цела новршина Пчеле, бар навпше, свуд унаоколо дотиче пувпх медних ,у лупки. Ако је „медиа шубара“ уопште доста дебело поставлена медом, онда просто не може наступити случај скаиавања Пчеле од глади пошто се она свуд наоколо непрекидно дотиче свога правог животног пзвора*.

45