Српски пчелар

Его, како пит? г. Гаврилович. .Та држим, да ово мјесто не може разумјети ниједап пчелар, а најмаље почетнпк у пчеларству. Овако не пишу пчелари и прави се пчелар мора згрозити кад прочита да пма и таких пчелара, којп кажу, да пчеле ска-аавају. Ове заплетене Фантастично реченице пале су ми одмах у очи. Одмах сам помислио : Ово мирише на писање Герстунга. Он тако нише. Он пише онако, како не пишу пчелари и како се не нише за пчеларе и за почетнике у пчеларству и какав му је стил фантастпчан, таква му је и наука о животу пчелитьем. Чудновато је да је г. Гаврилович преводпо чптава мјеста из његове књпге, а то не каже нпгдје. По натписном листу изгледа, да је своју књпгу г. Гаврилович написао •самостално а из ове реченице види се, да је поједина мјеста преводио од ријечи до ријечи не назначивши то. Ја држим, да то није у реду нити је то лијепо. За потврду томе навешћу то мјесто из Герступгове књиге, које гласи овако : Diese Vorrate sollen moglichst so angeordnet sein, dass sie dem kugelrund im tiefsten Innern des Wachskorpers sitzenden Bien so aufsitzen, wie eine gut geftitterte Pelzmiitze auf đem Kopfe đes Imkers! Man sei darauf bedacht, dass diese Honigkapuze (то je та медиа шубара\) auch in đer Mitte, wo die Bienkugel am weitesten nach oben emporragt, nicht zu dunn ist. Auf der Centrumwabe des Wintersitzes soll der Honigkranz, also der Querschnitt durcli die Honigkapuze, wenigstens in der Mitte 10, an den Seiten 15 cm. hoch sein. Die seitlichen Waben sollen immer đickere Kranze aufweisen und die den Wintersitz als Deckwaben umgebenđen letzten Waben sol Jen etwa bis znr Halfte mit Honig gefiillt sein, so dass der grosste Umiang der Bienkugel rings gefiillte Honigzellen beruhrt und von da an die ganze Oberflache đes Biens, wenigstens nach oben zu, ringsum an gefullten Honigzelien sitzt. Ist dann đie Honigkapuze überhaupt stark genug mit. Honig ausgefftllt, dann kann ein Absterben đes Biens einiach nicht eintreten, da er ja überall und ununterbrochen unmiterbar an seiner Lebensquelle sitzt.*) Из овога се види, да је г. Гаврилович од рпјечи до ријечи преводио из Герстунга и да тај превод можемо тек онда разумјетп, кад оригинал нрсчитамо. Из овога се мјеста види, да ова књига нпје ни пајмање за почетнике, што је написана онако, како се не пише аа почетнике. Књига за почетнике мора бпти кратка и јасно и разумљиво написана, што се не може казати за књигу г. Гавриловича, као што се види из прпмјера, што смо га навели и као што Чемо још боље вилјети из примјера, што Чемо га навести. (Наетавиће сеО Јован Види der Bien und seine Zueht von F. Gerstung стр. 271. 272.

Јован Живановић.

46