Српски пчелар

Својом чудноватом душом човјек је круна свега створења. Својим умом и слободом неизмјерно високо надвисује неразумну животињу, која идс за чулним нагонима својима без размишљања и ићи мора. Својом духовном дутом постао је он прилика Бога, својега творца/ Али ја мислим да није потребно изводити из инстинкта ексистенцију Божју, јер „да јест Бог, доказу.Ју нам појаве цијелога васионога свијета". (Форел). Васман дакле пориче интелигенцију животињама и само је даје човјеку. „Он хоће овдје границу да удари између интелигенције и инстинкта. То му пак не he никад изаћи за руком, јер такова граница у природи не екеистира “ (Форел). (Вид. Годипиьица Николе Чупића, књ. XXV. стр. 129.) Овдје сам изложио сва мишљења о духовној страни у пчела па нека бира г. Жигић, која су застарјела. Ја мислим, да се овдје не може говорити о застарјелости, него које је мишљење ближе истини. Послије не знам шта налази г. Жигић застарјело у чланку „матица у највећој славя и помпи“, те каже, да „то ништа друго није, него како пчеле хране матицу." Изгледа да г. ЖигиЬ није с пажњом ни прочитао тај чланак. У чланку се јасно каже, да слика показује како се матица одмара од лежења и како је пчеле чувају за вријеме одмарања. Не показује та слика како пчеле хране матицу, како г. Жигић каже. Пчеле једнако хране матицу, док она носи јаја и једнако јој пружају храну, али кад се одмара, онда начине круг око ње и чувају је. Матицу может видјети сваки час како је пчеле хране, али ријетко кад может видјети кад се одмара, па да су круг начиниле пчеле око ље. Ја сам за 36 година видно тај појав двапут, једанпут на својем пчелињаку и једанпут на пчелињаку Васе Латинкића. У том чланку „Матица у највећој слави и помпи" забиљежио сам ја о том појаву, шта би он отирилике значио и да се врло ријетко може видјети. Па сад питам ја зашто је тај чланак застарио? Зашто је застарио чланак о утопљавању кошница, кад и данас једни пишу за угопљавање, а други против утопљавања. Ја сам за 36 година стекао искуство, да не треба својих кошница утошьавати кад се узимљавају. Треба их преко зиме оставити онаке, каке су и љети стајале напољу не облажући их сламом, јастучићима и другим којечим. Ја сам о овом писао у више маха у „Српском Пчелару", па и у њемачким новинама lllustrierte Monatsblatter год. 1906. Али други опет пишу и хвале топло узимљавање, Шта ћемо сад? Нека нам каже г. Жигић : шта је застарјело? Па напошљетку како се пчелари у мојој американци, није застарио начин, него се данас може практичније радити с њоме. Г. Жигић каже „и још неке ствари". Нека нам г. Жигић још и те неке ствари наведе па ћемо му показати, да се преварио у рачуну.

Јован Живановић.