Српски пчелар

Срдобоља и вртоглавица, и јесмо ли ушли у траг тима болестима? (Наставак).

Колико сам до сада могао утврдити, срдобоље има две врете. Једну бих назвао безазленом, неприлепчивом срдобољом. Ову изазива узнемиривање, безматичност, ретке прилике за излет и т. д. Можда и рђава храня иде на руку овој врсти срдобоље. У погани има крупних зрнцади и има задах на киселину. Када се ова поган раствори у води, добије се жућкаста каша готово од самога цветнога праха. Ова врста испуштавања погани, може се упоредити са проливом у људи, који настаје од јакога немира. Она врло брзо престаје, чим нестане онога што ју је изазвало и изгледа да се уопће врло ретко појављује. Од 25 случајева, само у 3 случаја могао сам утврдити, да су излучивања погани изазвали спољашњи узроци. Много чешће појављује се друга врста срдобоље, коју на темељу испитивања, која ћу изнети, морам назвати рђавом или прилепчивом срдобољом. То је ббъа, што пустоши, која уме каткад да читаве пчелињаке утамани. Она је овога пролећа у најближој околиви Ерлангена уништила више народа, него штоје прошле године нотаманила пчелиња куга у целој краљевини Баварској, У овој болести нема увек излучавања погани, премда се и то више нута догађа. Пчелари иознају и т. зв „суху срдобољу", које се већма боје, него „мокре“ т. ј. оне коју прати пролив. Ток ове болести показује све знаке инФекције носемом. Крај матице, меда, доброг презимљавања и излета ради чишћења, друштва у пролеће нагло умиру. Врло добро описује један пчелар у листу „Pfalzer Bienenzeitung“ ток ове болести. Он пише: „Овога пролећа пропало ми је 6 друштава. Једно је имало срдобољу а остала само трагове срдобоље. Не знам шта је томе узрок. Сва су друштва лепо изашла из зиме и када су настали први дани за излет, дивно су пчеле летеле, тако да сам уживао. Али мало по мало почеше ми друштва све слабије летети и поумираше. Последње је умрло почетком маја. Од глади поумирала нису, jep свако друштво имало je јошзадоста меда; у последњем је било још око 10 Фунти. У пропалим друштвима нашла се по шака пчела, али легла ни мало ни у једном“. Микроскопски налазак слаже се са спољашњим зяацима болести. У свију пчела, које умру од ове врете болести, желудац је бео као млеко и натучен спорама од носеме. Поган која је јако водна, када се осуши, буде тврда као камен; необичног је задаха, који нас подсећа на бурмут. У води размућена даје течност, која је замућена од силних носеминих спора. Природно је да желудац када му се ћелице напуне спорама од носеме, слабо вари. Будући сварену храну већином потроше паразити, примећује се да су пчеле непрестано гладне, а