Српски пчелар
СРБИНЕ!
сам то читао и Порфирије је то потврдио примјером, али нијесам нигдје читао како би се то могло протумачити. Матица леже саму створену пчелу, па и у саме трутовске ћелице. Како би се то могло протумачити? Позитивно се може казати, да така матица, која леже саме пчеле, а никад трутове, не меже бити матора него млада матица. А ми знамо, да младе матице првога л»ета не легу трутова као што је случај са другевцима и трећенцима. Али млада се матица може наћи и водимо тачно у маторци, рачуна о покоја се није СРБИНЕ! јединим своројила. Уз- Не испуштај земље из својих јим кошнимимо случај шака, јер је свака груда, свана цама, ми не да је у мају бразда, сваки педа/ь српске земље, ћемо знати умрла мато- свана изгубљена куница, свако шта се збира матица у на"*™ куЬиште српсно, што л0 споме . маторци која Срб» заиомзозеко из шака »опу нуто ј мятo . . штају и странцима продају неиз- хт • се низе рози- , ци. У тој су ла . Пчеле су „ еиз6ежна „ ародва лралlст нај . маторци изон да саме из- С рПСКO народно издајство. веле пчеле веле себи ма- _ другу младу тицу. Кад не матицу. Та се матица оплодила и носи јаја ичелиња као што чини свака млада матица, ако је потпуно здрава. Та је млада матица умножила друштво и то је друштво лијепо презимило и Јако изашло у прољеће. Матица је опет носила јаја пчелиња, јер у почетку у прољеће носе матице пчелиња јаја, па тек доцније пред ројидбу носе и трутовска јаја, Али узмимо случај, да концем априла угине и та матица, пчеле ће онда извести себи нову младу матицу, која he кад се оплоди опет носити пчелиња јаја. И тако се ти случајеви могу понављати случајно, па кошница не ће се никад ројити, а матица ће носити само пчелиња јаја. Ја бих тако тумачио како то да матица леже само пчелу, а трута никад. Иначе не знам како би се то могло протумачити. Или je можда каква погрјешка у сјемењачи, па не може да задржи матица сјеме у њој, кад пролави јаје поред ље.
Не испуштај земље из својих шака, јер је свака груда, свака бразда, сваки педал> српске земье, свака изгубљена куница, свако напуштено куЬиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српско народно издајство.
116