Српски пчелар

СРБИ РОДИТЕЉИ!

Још њешто, што ми је покојни Порфирије говорив па сам ја о томе послије и читао у пчеларским књигама. Он ми је говорив, да је имао једну кошницу, која му се није никад ројила. И ово се може протумачити истијем начином као што смо и пређашњи примјер протумачили т. ј. мијењањем матица у кошници без ројења што Нијемци зову Stille Umweiselung. Има случајева, да се гдјекоја кошница није ројила десет година, те су из тога пчелари изводили, да матица може није знао, неживјети де- СРБИ РОДИТЕЛИ! г0 мислио сет година. ' да је за тиАли та) за- Сореиајте српску омладнку пре • 1 . свега за све напредне привредне Ј кључак није струне. За то смо најспособнији, Д ина увијек добар. За ти- а колико ваљаш, толико и вредиш. у тој кошнијех десет го- Ту нема, аи не треба ничије и ци једна иста дина измје- никакове протекције, већ колико си матица. ВриНиле су се способаи, радин, штедьив и «удар, ј еднo ј е зна . матице два- Који ваљан србми желимака- што ° ми “ пут и три- кве даље упуте, нека се обрати на јењању мапут у такој ма коју српску привредну установу тица у кошкошници, а мли Привредник. ници без ропчелар то јен»а. Ја ћу овде споменути шта су опазили пчелари посматрајући такву кошницу, којој народ сам измијени матицу, а да није пустила роја. Узмимо да је главна паша бујна, а пчеле са највећом журбом излијећу на пашу, а долијећу теретне гушећи се на лету, да што прије уђу у кошницу и истоваре терет. Велика је зука, неуморни рад, милина је гледати ту вриједну животињицу, неуморну пчелицу. Све пчеле раде, ив свијех кошница куљају пчеле на бујну пашу, само из једне кошнице њешто лишено излазе на лето, опажа се н>еко мртвило, али на лету ванредно нападају на тупице; нападају и на својега пчелара, кад јој се приближи; не излазе на игру; на стражњим ногама мало носе плашљиво као утучене улијећу на лето у кошницу, на лету плашљиво овамо и онамо иду. А кад отворимо кошницу, не ћемо наћи ни једно јаје пчелиње него гдје-

Спремајте српску омладину пре свега за све напредне привредне струне. За то смо најспособнији, а колико вал>аш, толико и вредиш. Ту нема, а и не треба ничије и никакове протекције, већ колико си способан, радин, штедльив и мудар, толико си и напредан и срећан. Који ваљан Србин жели ма канве даље упуте, нека се обрати на ма коју српску привредну установу или Привредник.

117