Српски пчелар
6. Налазак Dr-a Ц. и своје искуство, доводим тако у склад, што мислим да носема није у свима крајевима раширена, као што и друге болести из неких земаља и не избивају, а у другими се крајевима и не зна за њих. 7. Колико можемо, пазимо, да нам пчеле не добију малу срдобољу, јер она отвара врата приљепчивој срдобољи. Да је тако види се и по томе, што и прилепчива срдобоља, коју изазива носема, не почиње у јесен нити пред зиму, него увек пред пролеће кад и мала срдобоља, Ако сама носема изазива ту болеет зашто је нигда не изазове у јесен или пред зиму, него баш увек у пролеће, када је тело нчелиње слабије него иначе и када се појавл>ује и мала срдобоља. 8. Био узрок срдобољи ово или оно, пазимо да се приликом узимљавања пчела држимо до сада утврђених правила, а у првом реду, да их узимимо на заклопљену меду који се лако не ушећери. Најбољи су за тај носао медови : липовац и и бели босиљковац. Ако се види, да се пчеле морају прихрањивати, прихрањујмо их што раније, да пчеле добивени мед или шећер могу пре зиме заклопити. * Када сам ово предавање написао, донео је бечки Bienenvater (бр. 4./1911.) писмо, које је Dr. Е. F. Phillipps директор за пчеларство у етномолошком заводу у Уаишнгтну, писао W. Rankin-у у Мелборну. У томе писму међу осталим, пише Dr. Phillipps и ово: „Dr. G. Т. White, који има одсек за пчеларство, био је прошле зиме у Немачкој, па је пре својега одласка ПО' ходио Dr-a Еноха Цандера у Ерлангсну. Dr. Цандер био je тако добар, па мује дао пчела, које је потаманила nosema apis и других сгвари, које су згодне за проучавање те болести. Вративши се (White) натраг, нашао je он тај организам на нашем пчелињаку у друштвима, на којима се ни тада ни после није видело ни трага од срдобоље. Када ie Dr. Цандер свој налазак објавио, писале су о томе и наше нчеларске новине, те су се многи пчелари поплашили од пустоши, кој у тај нови непријатељ изазива. Али када смо ми тај паразит нашли и у здравим пчелама писали смо американским новинама, да буду пажљпве када о томе пишу, како не би без нужде плашиле пчеларе, и т. д. Исто тако и Dr. VValter Hein у Минхену не слаже се са Dr. Цандером. Dr, Hein у минхенским пчеларским новинама („MiinchBienenzeitung“) износи некоје нетачности у учењу Цандерову, а пре свега на темељу истраживања Maaszen-a у Берлину, упозорава нас, да су многа друштва, препуна тога паразита (поsema apis), за којега Dr. Цандер каже, да изазива прилепчиву срдобољу, па опет зато напредују. Dr. Hein каже, да тај сићушни животињски организам иде на руку срдобољи, али само онда када су друштва већ малаксала ради рђаве хране, хла-
142