Српски пчелар

СРБИНЕ!

Да видимо сад како се у тијем крајевима пчелари*. Крањска је пчела позната у свијем крајевима свијета_ Особито је добра за хладне крајеве и гдје је паша у јесен. Здраво се роји, зато је добра за јесењу пашу... Године 1857. је први препоручи© крањску пчелу барон Рошиц из Вајксбурга код Љубљане. Године 1856. први је рој послан у иноземство. Године је 1868. основао Рошиц пчелињак и трговину пчелама, а године 1860. продао је 17000 ројева и других ствари пчеларских. За шест годи- Фајстрицу. на продао је Словенци само у IПвај- СРБИНЕ! пчелари у царску роје- Не испуштај земље из свејих Крањској ва за 250000 шака, јер ]е свана груда, свана имају своје франака. По- бразда, сваки педаљ српске земл»е, мале Санду ке, слије је по- свана изгубљена куЪица, свако укојимапчедигао М. Ам- напуштено куЬиште српско, што ла еа са не . брозићуМој- Срби лакомислено из шаиа испу- покретним Ј штају и странцима продају неиз- , страни трго- £ санем. Саи 1 г мерни народни губитак, сигурна и вину пчела- неиз6ежн а народна пропаст, нај- ДУФ* су мали ма и Антон ве^е С р ПСКO народно издајство. удешеви за Жнидержић ројење, а пчеу Илирском лари врло вјешти знају прегледати своје кошнице, знају правити вјештачке ројеве, знају погодити има ли кошница матицу или је безматак, пренашају своје кошнице на бољу пашу (на осовини роди мед) у прољеће и у л»ето. Ројеве добивају већ у априлу. Корист им је највећа од ројева, а главна им је паша од хељде. Вриједно је забиљежити ово: Прије него што he хељда да цвјета, доносе пчелари, који имају прољетну и љетну пашу, своје ројеве на пијацу у двије варошице код Љубљане и продају их пчеларима, који имају јесењу пашу. Пчелари дакле у Крањској раде с ројевима и данас има у Крањској двадесет фирми, које разашиљу ројеве на све стране свијета. Кад паша са хељде прође, онда крањски пчелари врло дебеле кошнице и слабице потуку, а за пријесјед оставе оне кошнице, које су јаке по друштву, а меда имају у средњу руку. Тако су чинили и наши стари

Не испуштај земље из свејих шака, јер је свана груда, свана бразда, сваки педаљ српске земл»е, свана изгубљена кућица, свако напуштено кућиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српско народно издајство.

132