Српски пчелар

пчеларску нико од других народа не познаЈе и не зна као што то знају Лунебуржани. Ја сам о тьихову пчеларењу писао у књижици „Пчеларење линебуршких пчелара с плетарама" прије дванаест година. У тој кеьижици наћи ће читалац потанко како се у Линебуршкој пчелари рацијонално с плетарама и сад ћу још само то казати, да су у Крањској пчелари радили и раде с ројевима, а Линебуржани с медом. Крањске су пчеле познате у цијелом свијету, а Линебушки мед особито утјече при прихрањивању на развитак народа пчелиЕьих. Измену пчеларења у Крањској и пчеларења у Линебуршкој разлика јеједина та, што се у Крањској пчелари ројева ради, па да се ројевима тргује, а Линебуржани пчеларе, да добију ројеве, али не да их продају него да их нагоје, па да од њих добију меда. У Краљској се тргује ројевима, а у Линебуршкој медом. У Крањској и у Линебуршкој пчеларе са кошницами са непокретним саћем и у јесен, кад ваде мед из кошница, туше пчеле. У Крањској и Линебуршкој не Ке пчелари, да знају за и нема тога, који Ее их окренути, да се лате ђерзонака. Они се дргже својих старих кошница и пчеларе с њима са знањем и успјехом. Код Срба се лијепо пчеларило у плетарама у Бачкој, Банату и Сријему за вријеме Аврама Максимовића, а из Пчелара Максимилијана Ћурчина види се, да се у плетарама много пчеларило 1847. год. у Банату. Како Аврам Максимовић, тако и Максимилијан Ћурчин хвале плетаре, а говоре против магацинки. С плетарама се пчеларило све до 1870. год. а од тога времена рапидно продиру и избацују плетаре. Колико се данас пчелари с плетарама код нас, не могу казати. Вриједно би било да нас марљиви пчелари са више крајева наших о томе обавијесте.

Јован Живановић.

135