Српски пчелар
Четврто писмо Фрање Хубера Бонету. О Ширахову открићу. (Наставак).
СРБИНЕ!
Из овога опширнога исказа можете извести, да Ширах није својих покушаја довољно понављао, кад је тврдио, да црви пчелињи морају од три дана бити, да се могу претворити у матице. Стоји дакле тврдо, да поступай са црвима не само од два дана нео и од ње- ваоца, да пчеколико сати СРБИНЕ! ле нема lУ ни " даје исти ус- ' каквога друпех. Не испуштај земље из својих гог средства Кад сам ја шака ’ јер је свака груда ’ свака како да дођу наведена ис- ’ . до матице, несвака изгубљена куЬица, свако ’ ПИТИВЗЊа О напуштено куЬиште српско, што ПЧеЛИШирахОВуОТ- Срби лакомислено из шака испу- ЦрВ ПриКрићу СВршиО, штају и странцима продају неиз- ОСОХТИО Сам даље мерни народни губитак, сигурна и биТОМ ХраНОМ ИСТраЖИВаТИ неизбежна народна пропаст, нај- И Да Му ћеПО извјештају веЪе српско народно издајство. ЛИЦу рашире. овога испити- Ви ћете се сјећати да је Реомир имао о томе сасвијем друго мишлење. Он није ни помишљао на могућност, да се може пчелињи црв претворити у матичин, него мишљаше, да матица у матичњаке носи јаја особите врсте, из којих излазе црви, који морају опет бити матице. Будући је пчелама дана могућност, да из пчелињега црва од три дана могу извести матицу, то би било по Шираху сувишно, да је природа дала матицама моћ, да могу носити особита јаја матичина. Такво расипање средстава чињаше му се, да не одговара законима природним. Стога тврђаше он јасним ријечима, да матица не носи никаквих матичних јаја у Келице, које су за то одређене. Он држи матичњаке ни за што друго, него за обичне ћелице, које пчеле у том моменту раширују, у којем одређују у њима пчелињи црв за матичин и додаје томе још, да је матичњак свакако сувише дугачак, да би матица могла свој стражњи труп, толико опружити, да на дно ћелице снесе јаје.
Не испуштај земље из својих шака, јер је свака груда, свака бразда, сваки педаљ српске земье, свака изгубл>ена куница, свако напуштено куЬиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српско народно издајство.
19