Српски пчелар

СРБИНЕ!

Реомир није нигдје навео, да је својим очима видно, како матица носи јаја у матичњак, али никад није сумњао у ту чињеницу и по мојим је опажањима његово мишљење потпуно утврђено. Истина је да пчеле у одређено вријеме у години матичњаке граде и у њих јаја носе, из којих постаје црв, од којега бивају матице. Приговор, који Ширах истине о дужини ћелице, не доказује ништа. Матица не чека док пчеле не сврше матич ности својега њака, па онда СРБИНЕ! открића. Он да снесе у . . ie први отњега јаје, него Не иди у Америку ’ Јер je Аме ' крио помокни како пчеле из- рика на Ј страшн "Ј а гробнИl * а наша извор, који је граде ДНО ОД Не раскопавај, србине, ни за живу природа Дала матичњака, глав У својега огњишта; не изневе- пчелама, КаКО снесе у њега равај својега завичаја; не ис- би ГубитаК јаје. Ширах пуштај своје земље из шана, веЪ СВОје Матице није ВИДНО мудро живи, ради и штеди, па Ъеш НЭКНаДИЛе И ПОТПуне ИСТИ- видети, да је и код нас добро свуда Држаше СО не заслије- разумшм Ср6ану , брзо освједопљен од сјај чен, да није природа одредила другога начина о постајању матица. Његова заблуда долажаше отуда, што није посматрао пчеле у довољно плитким кошницама. Да се он послужио кошницама као што су моје, он би у свима, које би отворио у прољеће, нашао потврде мишљења Реомирова. У то доба, доба ројења налазе се у свима нормалним кошницама плодне матице. У њима се налазе матичњаци од сасвијем другога обличја, него што су они, које пчеле саграде око црва пчелишега, из којега хоће да изведу матице. То су велике ћелице, како их је описао Реомир. Матице не чекају док их пчеле не саграде, па онда да снесу јаје у њих. Ми смо на њеке натрапали у моменту, кад су јаје снијеле у започет, недовршен матичњак. Ћелица ова изгледа по обичају и величини као напршчић, у којем стоји плод од жира. Пчеле их не изводе даље, док год матица не снесе јаје у н>их и изводе их према растењу црва. Затварају их пак кад

Не иди у Америку, јер је Америка најстрашнија гробница наша. Не раскопавај, србине, ни за живу главу својега огњишта; не изневеравај својега завичаја; не испуштај своје земље из шака, eet> мудро живи, ради и штеди, па Ъеш видети, да je и код нас добро свуда разумном Србину I

20