Српски пчелар

као што наш народ погрешно*) каже: >умр ле пчеле на меду«. Ако је у кошници мед који се брзо ушећери (н. пр. од горушице, медяшке), пчелар не сме тај мед пчелама за зимницу оставити, него треба да га истресе, а пчеле шећером прихрањује, јер на шећеру пчеле врло добро презиме. Шећер за презимљеље пчела мора се кухати и проврити ( ia 1 Кгр. шећера ’/* л - воде) и кад се охлади, даје се пчелама. ,хани шећер може се у cafee налити, или се у тањирићу или другим судовима даје у кошницу. Само треба на шећер метнути дрвца, да се пчеле у њему не даве. Шећер је врло добар за презимљење пчела, али није добар за легло, зато кад има легла у кошници, треба да има и правог меда. Са прихрањивањем пчела не треба оклевати и чекати јесен, него им треба дати шећер док је топлије и док се пчеле не скупе у зимско клупче. Кад је хладно време, не вреди прихрањивати, јер пчеле се не пуштају од свога клупчета, или ако се и спусте на додани мед или кухани шећер, могу озепсти. Зато, ако морамо прихрањивати пчеле, онда треба прихрањивати док је топло. Као рок за прихрањивање за зиму може се узети Мала Госпојина. Своје пчеле врло ретко у јесен прихраљујем само зато, што на багреновцу узимљавам кошнице. Кад је багрена медовита, оставим 2 —3 оквира пуна меда и то не дирам, макар била горушица медовита. Ако је у августу бели босиљак медовит, тада истресем багреновац, а оставим бели босиљак пчелама за зиму. Пчеле преко зиме потроше врло мало меда, а кад матица почне да носи јаја, тада троше много меда на храњење легла. Поред меда пчеле требају и рђе, зато сатове са рђом треба у кошници оставити, јер he требати, кад се легло почне развијати. Младо cahe тање je, а старо је све дебље, јер после сваке излежене пчеле остане чахурица, па је средина сата дебља. Стога је боље да пчеле зимују на млађем саћу. Зимско клупче пчела налази се на празном делу сата (пчеле не зимују на меду), а више зимског клупчета је мед. Старо саће треба из плодишта склонити и оставити за мед, а млађе саће треба метнути у средину кошнице, где fee пчеле зимовати. Пчеле се из раније спремају за зиму, па и пчелар треба још у лето у средину кошнице да метне млађе саће. 4.) Кошнице треба раније прегледати и све пукотине и рупе залепити, да зими нема промахе у кошници и да је топлије. Додуше, пчеле пукотине лемом залепе, али пчелар не сме тај посао само пчелама оставити, него он мора то урадити. Лето на кошници не треба сужавати, јер кроз њега долази ваздух пчелама, али треба на лето чешљеве метнути или толико стеснити, да се не може зими миш увући у кошницу. Заклопац треба добро да стоји, а пчеле *) Кад народ каже: »умре пчела на меду< за оне пчеле, које су запета помрле зато што нису имале хране, јер им се мед јако ушећерио, то није »погрешно«, јер то стоји да су пчеле помрле на меду. Погрешно је пак кад пчеле имају у кошници добра меда, па помру зато, што од јаке зиме нису могле до њега доки, а потрошиле су мед из сака на којем су се узимиле. У том случају погрешно је реки >умре пчела на меду«, него би се морало пре реки: умрле пчеле крај меда. Гл. уредн.

17