Српски пчелар

га лемом улепе, да се боље одржи топлива, стога не ваља без потребе заклопац отварати и пчедама посла задавати. Неки пчелари препору чуј у топло узимљавање кошница и нраве јастучиће и умећу их у кошнице и под кров. У нашим кошницама, где су даске дебеле један цол, пчеле добро и резиме, стога није потребно кошнице и сламњим јастуцима утопљавати.

Коста Сеперовац, парох.

Извештај о раду главне скупштине Српске Пчеларске Задруге одржане у Руми дне 18. маја 1922. г.

Пошто се искупио довољан број члапова, г. Ђорђе Коларовић заузевши председпичко место поздравља чланове скупштине захваљујући им на лепом одзиву, те предлаже за перовођу г. Јована В. Латинкића катихету. Пре почетна дневног реда председник указује на опћу малаксалост у нашој Задрузи, која се нарочито осећа након смрти њезиног славног оспивача покојног професора Јована Живановића, те позива присутне, да устајањем и клицањем »Слава му«, одаду покојнику заслужено признање на његовом дугогодишњем раду око ширења рационалног пчеларства. Истовремено позива председник, да се заслужено поштовање ода и његовом сину, покојном Јосиму Живановићу, ревпом члану ове Задруге. Скупштина устаје и кличе: »Слава им!« Надаље умољава присутне, да са довољно озбиљности и љубави приступе раду око сређивања стања у нашој Задрузи и умољава потпредседника г. Николу Милеуснића, који је након оставке бившег тајиика и благајпика госи. Др. Јована Мишковпћа примио тајничке и благајничке дужности, да прочита извештај о раду управе од 1919. —1922. год. У кратком, али исцрпном извештају изнаша потпредседник рад Управе у току минуле три године констатујући, даје Српска Пчеларска Задруга након ослобођења, агилношћу многих члапова, а нарочито управе, постигла у прво време веома лене резултате, који су се нарочито огледали у знатно повећаном броју члапова наше Задруге. Но, пажалост, ова агилност и одушевљење за рад беху краткотрајни, те рад поче малаксавати. Код оваквих прилика није ни чудо, да је морао престати излазити и »Српски Пчелар«, који је након ослобођења почео поново излазити под уредништвом г. проте Марка Шауле. Сматрајући и себе одговорним за овако стаже у Задрузи, упозорава потпредседник скупштину, да сам лично поред најбоље воље и труда није могао ништа учинпти, да би Задругу извео из овог тешког положаја, те умољава скупштину, да овај извештај узме на знање. Скупштина узима извештај на знание.