Српски пчелар

«би цену могла штампати лист у уобичајеном формату. Најповољнија ттонуда била је од стране Српске Манастирске Штампарије у Ср. Карловцима, која је затражила за штампање 500 примерака »Српског Пчелара« 600 Дин. по табаку. Ову понуду је прихватила управа, те према томе и другим нузгредним издацима одредила, да чланарина за редовне чланове буде 30 Дин. годиштье, а лист ће добивати бесплатно. Чланови утемељачи, који имају једампут за свагда уплатити 100 Дин. плаћаће уз то уиме претплате 15 Дин. годишље. За нечланове претплата је 30 Дин. годишње. Надаље је управа закључила, да сви чланови Задруге добију ванредни број »Српског Пчелара«, који he изићи ове године под уредништвом г. Ђорђа КоларОвића, као накнаду за послану прет•плату на »Српског Пчелара « у 1920. г., који је иакон седмог броја »престао излазити. Ако се пријави довољан број претплатпика, управа је заключила, да идуће године издаје лист уредно сваког месеца. Као и све српске установе и Српска Пчеларска Задруга дала је видна знака опште народне радости на дан венчања Његовог и Њезиног Велпчанства Краља Александра I. и Краљице Марије, чтожеливши узвишеним младенцима сваку срећу. На предлог председника обратила се Управа кр. жупанијској области у Вуковару с молбом, да позове сва опћинска поглаварства и управе основних школа, да претплатом притекну Задрузи у помок На темељу извештаја задружног пчелара Лазара Радовановића, да услед лоше паше нису пчеле на задрузином пчелитьаку -сакупиле ни толико меда, да би могле презимити, управа је заключила, да се слабије кошнице споје, а за прехрашиваше да се купи потребна количипа меда или шећера. За оправку зграде опуномоћила је Управа свога члана Лазара Радовановина, да се побрине и нађе зидара, који ће зграду под тьеговим надзором оправити и у ред ставити. Будући даје госп. Никола Милеуснић за последних неколико година уложио много не само труда, него и материјалних жртава, за одржаватье и унапређење наше Задруге, закључецр М У се записнички лекаже захвалност.

Јован Латинкић та ј ник Српске Пчеларске Задруге.

Књижевност.

Дошла нам је до руку ктьижица „Naprednije pćelarenje s ргоstim ulištima za Jugoslovjene“, написао Иво Антониоли. Писац говори о т. зв. меш овитом или прелазном пчеларењу т. ј. о додавап.у медишта са покретним саћем на плодиште са непокретним саћем. Ктьижица има вредности прво за пчеларе из Далмације и то за старије пчеларе, који већ донекле знају теорију пчеларства. За почетника, који још ништа не зна из пчеларства, није ова ктьижница, јер у н>ој пема ништа из теорије, а без теорије не може •бити ни добре прайсе.

20